Fagocit

Fagociti su bijela krvna zrnca koja štite organizam putem razgradnje (fagocitozom) štetnih stranih čestica, bakterija, i mrtvih ili umirućih ćelija. Imenovane su prema latiniziranim grčkim riječima phagein =da jede + -cit = sufiks za „ćeliju“.[1]Esencijalno su značajni za borbu protiv infekcija i za naknadnu imunost.[2] Fagociti su važni širom životinjskog carstva[3] i visoko su razvijeni kod kičmenjaka.[4] Jedan litar ljudske krvi sadrži oko šest milijardi fagocita.[5] Fagocite je otkrio 1882 Ilja Iljič Mečnikov dok je studirao larve morske zvezde.[6] Mečnikov je nagrađen za ovo otkriće Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1908. godine.[7] Fagocite imaju mnoge vrste organizama. NekI ameboidi se ponašaju kao makrofagni fagociti, što sugerira da su se fagociti pojavili rano tokom evolucije živih bića.[8]

Mikrografija neutrofila pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa u procesu fagocitoze Bacillus anthracis, bakterije antraksa (narandžasto)

Kod čovjeka i životinja, fagociti se nazivaju „profesionalnim“ ili „neprofesionalnim“ u zavisnosti od toga koliko su efikasni prilikom fagocitoze.[9] U profesionalne fagocite se uvrštavaju neutrofili, monociti, makrofagi, dendritske ćelije i mastociti.[10] Glavna razlika između profesionalnih i neprofesionalnih fagocita je što profesionalni na površini imaju molekulske receptore koji mogu otkriti štetne objekte, kao što su bakterije, koji se normalno ne nalaze u tijelu.[11] Fagociti su presudni u borbi protiv infekcija, kao i za održavanje zdravog tkiva, jer uklanjaju mrtve i umiruće ćelije koje su dosegle kraj njihovog životnog veka.[12]

Tokom infekcije, hemijski signali privlače fagocite do mjesta napada pathogena. Te hemikalije mogu da potiču od bakterija ili od drugih fagocita koji su već prisutni. Fagociti se kreću po modelu zvanom hemotaksija. Kad dođu u kontakt sa bakterijama, površinski fagocitni receptori vežu se za njih. Nakon toga, slijedi fagocitno „gutanja“ bakterija (fagocitoza).[13] Neki fagociti ubijaju progutane patogene putem oksidanasa ili dušik-monoksida.[14] Nakon fagocitoze, makrofazi i dendritske ćelije mogu isto tako da učestvuju u prezentaciji antigena, procesu kojim fagociti premještaju dijelove razgrađenog materijala na svoju površinu. Taj materijal se tako prezentira drugim ćelijama imunskog sistema. Neki fagociti zatim odlaze u tjelesne limfne čvorove i prikazuju materijal bijelim krvnim zrncima zvanim limfociti. Ovaj proces je važan za formiranje imunosti.[15] Međutim, mnogi patogeni su evoluirali metode za izbegavanje napada fagocita.[2]

Također pogledajteUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). str. 1566–67.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  2. ^ a b Mayer Gene (2006). "Immunology — Chapter One: Innate (non-specific) Immunity". Microbiology and Immunology On-Line Textbook. USC School of Medicine. Pristupljeno November 12, 2008.
  3. ^ Delves et al. 2006, str. 250
  4. ^ Delves et al. 2006, str. 251
  5. ^ Hoffbrand, Pettit i Moss 2005, str. 331
  6. ^ Ilya Mechnikov, retrieved on November 28, 2008. From Nobel Lectures, Physiology or Medicine 1901–1921, Elsevier Publishing Company, Amsterdam, 1967. Archived 2008-08-22 na Wayback Machine
  7. ^ FC Schmalstieg, AS Goldman (2008). "Ilya Ilich Metchnikoff (1845–1915) and Paul Ehrlich (1854–1915): the centennial of the 1908 Nobel Prize in Physiology or Medicine". Journal of medical biography. 16 (2): 96–103. doi:10.1258/jmb.2008.008006. PMID 18463079. Arhivirano s originala, 24. 7. 2011. Pristupljeno 25. 12. 2019.
  8. ^ Janeway, Chapter: Evolution of the innate immune system. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009
  9. ^ Ernst i Stendahl 2006, str. 186
  10. ^ Robinson i Babcock 1998, str. 187 and Ernst i Stendahl 2006, str. 7–10
  11. ^ Ernst i Stendahl 2006, str. 10
  12. ^ Thompson, CB (1995). "Apoptosis in the pathogenesis and treatment of disease". Science. 267 (5203): 1456–62. doi:10.1126/science.7878464. PMID 7878464.
  13. ^ Janeway, Chapter: Induced innate responses to infection. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009
  14. ^ Fang FC (2004). "Antimicrobial reactive oxygen and nitrogen species: concepts and controversies". Nat. Rev. Microbiol. 2 (10): 820–32. doi:10.1038/nrmicro1004. PMID 15378046. Nepoznat parametar |month= zanemaren (pomoć)
  15. ^ Janeway, Chapter: Antigen Presentation to T Lymphocytes. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009

BibliografijaUredi

  • Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). str. 1566–67.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  • Delves P. J., Martin S. J., Burton D. R., Roit I. M. (2006). Roitt's Essential Immunology (11th izd.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 1-4051-3603-0.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  • Ernst J. D., Stendahl O., ured. (2006). Phagocytosis of Bacteria and Bacterial Pathogenicity. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84569-6. Website
  • Hoffbrand A. V., Pettit J. E., Moss P. A. H. (2005). Essential Haematology (4th izd.). London: Blackwell Science. ISBN 0-632-05153-1.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  • Janeway C. A., Murphy K. M., Travers P., Walport M. (2001). Immunobiology (5th izd.). New York: Garland Science. ISBN 0-8153-3642-X.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  • Paoletti R., Notario A., Ricevuti G., ured. (1997). Phagocytes: Biology, Physiology, Pathology, and Pharmacotherapeutics. New York: The New York Academy of Sciences. ISBN 1-57331-102-2.CS1 održavanje: više imena: editors list (link)
  • Robinson J. P., Babcock G. F., ured. (1998). Phagocyte Function — A guide for research and clinical evaluation. New York: Wiley–Liss. ISBN 0-471-12364-1.
  • Sompayrac L. (2008). How the Immune System Works (3rd izd.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-6221-0.

Vanjski linkoviUredi