Brlići predstavljaju humske vlasteličiće.

Bili su vazali vlastele Sankovića i kasnije Nikolića. Svoje posjede imali su u Raptima, Šćenici i Mravinjcu na području Popova. [1] Brlići se spominju 1335. (Bogavac Brlić) i 1355. godine (Branoje Brlić). [2] Najvažniji predstavnik porodice je Božićko Brlić. Nisu imali značajniju ulogu u glavnim tokovima historije srednjovjekovnog Huma, ali se spominju među važnijim vlasteličićima ovih podneblja.

Reference

uredi
  1. ^ Михаило Динић, Хумско-требињска властела, Српска академија наука и уметности, Посебна издања 397, Одељење друштвених наука 54, Београд 1967, 39.
  2. ^ Михаило Динић, Хумско-требињска властела, 39.

Izvori i literatura

uredi
  • Михаило Динић, Хумско-требињска властела, Српска академија наука и уметности, Посебна издања 397, Одељење друштвених наука 54, Београд 1967.
  • Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929.