Razlika između verzija stranice "Enkripcija"

Monoalfabetna supstitucija koristi samo jedan alfabet.<ref name="GEHEIM"/><ref name="PNS">[http://www.pns-berlin.de/crypt-mono.html Monoalfabetna supstitucija. Kurs kriptologije na njemačkoj gimnaziji u Berlinu ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140913052137/http://www.pns-berlin.de/crypt-mono.html |date=13 Septembar 2014 }} učitano 16.01.2014 [[Njemački jezik|njem.]]</ref> Prva poznata metoda šifriranja na ovaj način datira iz vremena [[Rimska imperija|rimskog]] vojskovođe [[Julije Cezar]]a, po kojem je i dobila ime, a sastoji se u jednostavnoj supstituciji [[Latinica|latiničnih]] slova poruke pomicanjem za određeni broj mjesta u abecedi.<ref name="GEHEIM">[[Simon Singh]], GEHEIME BOTSCHAFTEN - Die Kunst der Verschlüsselung von der Antike bis in die Zeiten des Internet,Carl Hanser Verlag, München 1999 ISBN 3-446-19873-3 [[Njemački jezik|njem.]]</ref> U orginalnoj verziji, pomakom za tri mjesta unazad, šifra ''FDHVDU'' otkriva ime vlasnika ''Caesar''.

Kod polialfabetne suptitucije koristi se više alfabeta.<ref>[http://www.pns-berlin.de/crypt-poly.html Polialfabetna supstitucija. Kurs kriptologije na njemačkoj gimnaziji u Berlinu ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130212144223/http://www.pns-berlin.de/crypt-poly.html |date=12 Februar 2013 }} učitano 16.01.2014 [[Njemački jezik|njem.]]</ref> Prva šifra koja je ovu metodu koristila je bila [[Vigenere (šifra)|Vigenereova šifra]]. [[Blaise de Vigenere]] je [[1523]] objavio ovu šifru koja je u to vrijeme bila bez premca.<ref name="GEHEIM"/>