Razlika između izmjena na stranici "Radoslav Pavlović"

nema sažetka izmjene
'''Radoslav Pavlović''' je bio [[Bosna i Hercegovina|bosanski]] [[vojvoda]] i istaknuti predstavnik loze [[Pavlovići]].
Radoslav Pavlović sin je [[knez]]a [[Pavle Radinović|Pavla Radinovića]].<ref> „Славному и велможному господину Радосаву Павловикју милостију божиом великому војеводи босанскому ... славно поменутје господина кнеза Павла родитеља ви и потом брат ви војеводе Петра” (12. januara 1421. godine), Ljubomir Stojanović]], Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929, 570; „Радосав син и наслидник славнога поменутја господина кнеза Павла Радиновића” (24. aprila 1421. godine), Isto, 573. </ref> Poslije ubistva oca kneza Pavla Radinovića [[1415]]., zajedno sa bratom [[Petar Pavlović|Petrom Pavlovićem]] i uz pomoć [[Osmanlijsko carstvo|Osmanlija]] napada vojvodu [[Sandalj Hranić Kosača|Sandalja Hranića]] kojeg su okrivljivali za očevu smrt. Radoslav Pavlović preuzima vodstvo među Pavlovićima [[1420]]. nakon smrti svoga brata Petra.
 
Smirivanje odnosa Pavlovića i Kosača rezultiralo je bračnom vezom. Vojvoda Radoslav oženio se [[Teodora|Teodorom]], kćerkom kneza [[Vukac Hranić|Vukca Hranića]] Kosače i sestrom kasnije poznatog vojvode Stjepana [[Stjepan Vukčić Kosača]]. U braku su imali tri sina: Ivaniša, Petra i Nikolu. Više godina vojvoda Radoslav je pregovarao sa [[Dubrovnik|Dubrovčanima]] oko prodaje svoje polovine [[Konavli|Konavala]] u Primorju. Prodaja je na kraju izvršena krajem [[1426]]. Za prodaju svoga dijela Konavala Radoslav je dobio 18000 [[perpera]] dubrovačkih dinara (6000 [[Mletački dukat|dukata]]), 1000 dukata za baštinu u [[Župa dubrovačka|Župi dubrovačkoj]] i mogućnost da [[Ulaganje novca na dobit|ulaže novac na dobit]] u [[Dubrovnik]]u.<ref> (31. decembar 1426), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Београд 1929, 592-606; 607-612; 612-614; 615-616.</ref>.
 
Nekoliko godina kasnije vojvoda Radoslav je želio da poništi ovaj čin i tako je započeo [[Konavoski rat]] ([[1430]]. - [[1432]]). Za ulazak o ovaj sukob računao je na pomoć [[osmanlije|Osmanlija]]. Njegove optužbe protiv Dubrovčana i falsificiranje dokumentacije o kupoprodaji posjeda nije moglo obezbjediti očekivanu naklonost i zaštitu od sultana.<ref>O konavoskom ratu detaljno, Ćiro Truhelka, Konavôski rat (1430-1433), Sarajevo, Glasnik Zemaljskog muzeja 29, Sarajevo 1917, 145-211; Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964, 261-266; P. Živković, Tvrtko II Tvrtković, Sarajevo 1981, 139-162; Esad Kurtović, Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača, Sarajevo 2009, 286-325.</ref>. Iz rata je Radoslav Pavlović izišao oslabljen ali i oprezniji u djelovanju prema svojim susjedima. Ipak, poslije smrti vojvode Sandalja Hranića ušao je u sukob sa njegovim nasljednikom vojvodom [[Stjepan Vukčić Kosača|Stjepanom Vukčićem]] i izgubio posjed u [[Trebinje|Trebinju]] [[1438]].
 
Vojvoda Radoslav Pavlović je umro krajem novembra [[1441]].<ref>Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 354.</ref>. Naslijedio ga je u vojvodskoj tituli i vodstvu u porodici sin [[Ivaniš Pavlović]]. <ref> Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 349-361354.</ref>
== Reference ==
{{reference}}
3.154

izmjene