Razlika između verzija stranice "Renij"

Renij je srebrenasto-svijetli metal, koji ima jednu od najviših tački topljenja od elemenata, izuzev [[volfram]]a i [[ugljik]]a. Također, renij ima i drugu najvišu [[tačka ključanja|tačku ključanja]] od svih elemenata, iza volframa. Osim toga, jedan je od najgušćih elemenata, a od njega samo [[platina]], [[iridij]] i [[osmij]] imaju veću gustoću. Renij ima heksagonalnu, gusto pakovanu [[kristalna struktura|kristalnu strukturu]], sa parametrima rešetke ''a'' = 276,1 pm i ''c'' = 445,6 pm.<ref name="bassett"/> U komercijalnom obliku obično je u formi praha, ali se ovaj element može prevesti i u veće komade presovanjem i sinterovanjem u [[vakuum]]u ili atmosferi [[vodik]]a. Takvim procesom dobijaju se kompaktni čvrsti komadi koji imaju gustoću iznad 90% metalnog renija. Kad se ovaj metal [[žarenje|žari]], postaje [[duktilnost|duktilan]] te se može kovati, savijati ili mehanički obrađivati.<ref name=CRC/> Legure renija i [[molibden]]a su superprovodnici pri 10 K. Legure volframa i renija su također superprovodljive<ref name="sovietph"/> na temperaturi od 4 do 8 K, u zavisnosti od legure. Čisti metalni renij je superprovodljiv na temperaturi od 1,697 ± 0,006 K.<ref name="crc92"/><ref name="dticmil"/>