Razlika između verzija stranice "Iterbij"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 129:
Francuz [[Georges Urbain]], Austrijanac [[Carl Auer von Welsbach]] i Amerikanac Charles James su, nezavisno jedan od drugog, objavili 1907. godine da Marignacov ''iterbij'' nije čisti element, već predstavlja smjesu dva elementa. Tu smjesu su uspjeli razdvojiti na čiste hemijske elemente iterbij i [[lutecij]]. Tom prilikom Carl Auer von Welsbach je novim elementima dao naziv ''aldebaranij'' (prema [[zvijezda|zvijezdi]] [[Aldebaran]]) i ''kasiopeij'', dok je Urbain predložio nazive ''neoiterbij'' i ''lutecij''.<ref name="monheft"/><ref name="mgurbain"/> Godine 1909. međunarodna komisija za atomsku masu, u čijem sastavu su bili [[Frank Wigglesworth Clarke]], [[Wilhelm Ostwald]], [[Thomas Edward Thorpe]] i Georges Urbain, odlučila je da se Urbainu prizna otkriće lutecija, te u skladu s tim prihvati njegovo predloženo ime za element.<ref name="thorpeet"/> Također je i zadržano staro Marignacovo ime za iterbij.
Elementarni iterbij prvi su dobili 1936. hemičari [[Wilhelm Klemm]] i [[Heinrich Bommer]]. Oni su metalni iterbij dobili [[Redoks reakcija|redukcijom]] iterbij(III)-hlorida pomoću [[kalij]]a pri temperaturi od 250 °C. Osim toga, odredili su i kristalnu strukturu i magnetske osobine ovog metala.<ref name="klemmw"/>
==Zastupljenost==
Line 135 ⟶ 137:
== Reference ==
{{refspisak|2|refs=
<ref name="klemmw">W. Klemm, H. Bommer: ''Zur Kenntnis der Metalle der seltenen Erden.'' u: ''Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie.'' 231, 1937, str. 138–171, {{doi|10.1002/zaac.19372310115}}</ref>
<ref name="thorpeet">F. W. Clarke, W. Ostwald, T. E. Thorpe, G. Urbain: ''Bericht des Internationalen Atomgewichts-Ausschusses fuer 1909.'' u: ''Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft.'' 42, 1909, str. 11–17, {{doi|10.1002/cber.19090420104}}</ref>
<ref name="mgurbain">M. G. Urbain: ''[http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3099v/f759 Un nouvel élément, le lutécium, résultant du dédoublement de l'ytterbium de Marignac].'' u: ''Comptes rendus.'' 145, 1908, str. 759–762</ref>
| |||