Razlika između verzija stranice "Hipoteza laktatnog transportera"

Dok je [[citosol]]ni [[Fermentacija | fermentacijski put]] laktata dobro uspostavljen, nova karakteristika laktatnog šatla je oksidacija laktata u [[mitohondrija]]ma. Baba i Sherma ([[1971]].) bili su prvi koji su identificirati enzim [[laktat dehidrogenaza|laktat dehidrogenazu]] (LDH), unutrašnje membrane i matrica mitohondrija, u srčanom i skeletnim mišićima [[pacov]]a. Takođe je utvrđeno da laktat može se oksidiran tako brzo kao i piruvat u mitohondrijama jetre pacova. Jer laktat ili se može oksidirati u mitohondrijama (povratak u piruvat za ulazak u [[Krebsov ciklus]], stvarajući NADH), ili služe kao glukoneogenetski prekursori, a unutarćelijski laktatni transporteri čine većinu laktatnog prometa u ljudskom tijelu (što dokazuje i blago povećanje koncentracije arterijskog laktata). Brooks i dr. su to potvrdili [[1999]]. godine, kada su otkrili da oksidacija laktata premašuje piruvatnu oko 10-40% u jetri, skeletnim mišićima i srčanom mišiću [[pacov]]a.<ref name="Baba Sharma, 1971">{{cite journal|last=Baba and Sharma|title=Histochemistry of lactic dehydrogenase in heart and pectoralis muscles of rat|journal=J Cell Biol|year=1971|doi=10.1083/jcb.51.3.621 }}</ref> Postepeno, LDH je nađena u mitohondrijama, jetre, bubrega i srca [[pacov]]a.<ref>{{cite journal|last=Brandt|first=R.B.|title=Localization of L-lactate dehydrogenase in mitochondria|journal=Arch Biochem Biophys|year=1986}}</ref> .

* http://elibrary.wayne.edu/record=b3043899~S47