Razlika između verzija stranice "Parobrod"

'''Parni brod''' je [[brod]] pogonjen uz pomoć [[vodena para|vodene pare]]. Vodena para se dobija iz [[Parni kotao|kotlova]] na [[kruta goriva|kruta]] ili [[tekuća goriva]]. Pogon može biti sa bočnim točkovima i lopaticama (prvobitni oblik), [[propeler]]ima i [[turbina]]ma.

Prvi parobrodi pojavili su se u Evropi i SAD-u krajem 18. vijeka. Prvu komercijalnu upotrebu ostvario je Amerikanac [[Robert Fulton]] s putničkom parobrodom "[[Clermont (parobrod)|Clermont]]", koji je plovio rijekom Hudson. Kao pogon je korišten, prije nego što je propeler uveden, točak s lopaticama. U početku se saobraćaj odvijao na rijekama i mirnijim vodama dok se na moru sporije uvodio. Sredinom 19. vijeka počinje upotreba parobroda i na morima.<ref name="pw">{{cite news|last1=Neumann|first1=Ullrich|title=Das Zeitalter der Dampfschiffahrt|url=http://www.planet-wissen.de/technik/schifffahrt/von_der_kogge_zur_modernen_seeschifffahrt/pwiedaszeitalterderdampfschiffahrt100.html|accessdate=22. 9. 2016|work=Planet Wissen|agency=Allgemeiner Deutscher Rundfunk|date=9. 7. 2012|language=de}}</ref>

Po uzoru na Fultonov "Clermont" i u Evropi se početkom 19. vijeka prave parobrodi. Brod pod imenom "[[Prinzessin Charlotte von Preußen (parobrod)|Prinzessin Charlotte von Preußen]]" pušta se u pogon 1817. još prije nego što je u Berlinu[[Berlin]]<nowiki/>u uvedena prva [[Željeznica|željeznička]] linija. Imao je jedan točak za pogon, koji se nalazio na sredini brodskog trupa. Ovakav koncept nije omogućio dobro upravljeanje brodom, nakon čega se točkovi ugrađuju kod krme, pramca ili na strani. Veliki uspon ostvaren je prije svega u SAD-u, poznat je prije svega "Natschez" koji je plovio Mississipijem[[Mississippi (rijeka)|Mississipij]]<nowiki/>em. Na vrhuncu je u [[New OrleansuOrleans]]<nowiki/>u usidreno 35.000 parobroda godišnje. U Evropi su parobrodi prevozili putnike i [[Pošta|poštu]]. Uvedene su redovne brodske linije. Tako je na brodogradilištu "Meyer Werft" ([[Papenburg]], [[Njemačka]]) poronjen putnički brod "Salonschnelldampfer Augusta" koji je saobrćaosaobarćao između grada [[Leer]] i [[Frizija|Istočnofrizijskih ostrva Borkum i Norderney]].

Problemi s kojim su se parodbrodi na morima susretali je da, kod visokih talasa, lopatice točkova nisu imale dovoljno snage. Drugi problem je bilo spremište za gorivo, tj. [[ugalj]]. 1818. prvi parobrod je prešao [[La Manche|Le Manche kanal]] a 1838. dva parobroda, "Sirius i "Great Western", su uspijela preći Atlanski okean. Hroničari navode da je parobrod "[[Sirius (parobrod)|Sirius]]", koji je isplovio iz Corka ([[Irska (ostrvo)|Irska]]) imao tolike probleme s gorivom da je posada na kraju upotrijebila namještaj iz kabina i jarbol. Pred samim ciljem u New Yorku brod se nasukao i posada je morala čekati [[Plima i oseka|plimu]]. Ovo je iskoristila konkurencija s brodom "[[Great Eastern (parobrod)|Great Eastern]]" koji je, iako 4 dana kasnije iz Bristola isplovio, za 14 dana pristao zajedno sa "Siriusom" [[23. aprilaapril]]<nowiki/>a 1838 u [[New York City|New York]].<ref name="pw" />

Zbog visoke cijene putovali su, između SAD-a i Evrope, u početku samo imućniji građani. Posebno se u SAD-u prave sve lukzusniji brodovi za odgovarajućeistu putnikekategoriju putnika. Kasnije zbog velike potražnje prave se dodatni spratovi za siromašne putnike. Veliki talas izbjeglica je stigao, zbog velike gladi, 1845. iz Irske u SAD-a. Kasnije dolaz veliki broj Talijana[[Italijani|Talijan]]<nowiki/>a useljenika i protjeranih Jevreja[[Jevreji|Jevrej]]<nowiki/>a iz [[Istočna Evropa|Istočne Evrope]].<ref name="pw" />

Procvat parobroda označio je kraj velikih jedrenjaka[[jedrenjak]]<nowiki/>a. Dok su mogli još konkurisati kod težih ruta, poput [[Rt Horn|Rta HoornHorn]], prokopavanjem 1869. Sueckog[[Sueski kanal|Sueskog kanalakanal]]<nowiki/>a skraćuje se put do Jugoistočne Azije i time se završava njihova era. Prelazak saobraćaja s jedrenjaka na parobrode zahtijevao je, tokom izgradnje, veću potrošnje metala umjesto drveta za pravljenje. Traženi su ložači[[ložač]]<nowiki/>i, stjuardi[[stjuard]]<nowiki/>i, te [[Mašinski inžinjer|mašinski inžinjeri]] i bravari[[bravar]]<nowiki/>i koji su potisnuli tesare[[tesar]]<nowiki/>e i stolare[[stolar]]<nowiki/>e. Došlo je do otvaranja drugihnovih radnih mjesta koaj su specijalizovanaspecijalizovanih na brzo utovar i istovar te distribuciju robe u [[luka]]<nowiki/>ma.<ref name="pw" />