Razlika između verzija stranice "Teški metal"

Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]]. da see toliko različitih definicija koristilo u prethodnih 60 godina da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.▼

Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinugu]], [[atomska težina|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. Kriteriji gustoće varira u rasponu od iznad 3,5 g/cm³ do iznad 7 g/cm³. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].▼

Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji ". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i <ref> Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni.<ref>{{harvnb|Hawkes|1997}}</ref>U ovom slučaju nije [[aluminij]g nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i {{harvnb|Topp|1965|p=106}}</ref> nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do najmanje [[americij]]a, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.▼

Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku [[elektronegativnost]] i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionski karakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]; [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima. ▼