Razlika između izmjena na stranici "Teški metal"

Uklonjena 82 bajta ,  prije 4 godine
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#d8d8d8|&nbsp;< 3,5 g/cm<sup>3</sup>}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#e7ff8f|&nbsp;7 todo 9,99}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#99ccff|&nbsp;3,5 todo 4,99}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legend|#ff6666|&nbsp;> 10}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legend|#a1ffc3|&nbsp;5 todo 6,99}}
|colspan=14|&nbsp;
|}
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]]. da see toliko različitih definicija koristilo u prethodnih 60 godina da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.
 
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]].zaključio da see toliko različitih definicija koristilose, u prethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinugu]], [[atomska težina|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. Kriteriji gustoće varira u rasponu od iznad 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
 
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinugugustinu]], [[atomska težinamasa|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. KriterijiKriterij gustoće varira u rasponu od iznad 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim, smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo za oneza elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji ". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i <ref> Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni.<ref>{{harvnb|Hawkes|1997}}</ref>U ovom slučaju nije [[aluminij]g nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i {{harvnb|Topp|1965|p=106}}</ref> nerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do najmanje [[americij]]a, a o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
 
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji ". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i <ref>. Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni.<ref>{{harvnb|Hawkes|1997}}</ref> U ovom slučaju nije [[aluminij]g] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i {{harvnb|Topp|1965|p=106}}</ref> nerastvorljivithenerastvorljivi. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a do, najmanje do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
Teški metali su ponekad definirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kao klase B i na granici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferiraju donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase A metala, koji imaju tendenciju da imaju nisku [[elektronegativnost]] i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionski karakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]; [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
 
Teški metali su ponekad definiranedefinirani na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kaokoji klasečine klasu B i nagranične granici metalametale. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferirajupreferira donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A metala, koji imaju tendenciju da imaju niskuka niskoj [[elektronegativnost]]i i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionskiionskm karakterimsvojstvima]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]];i i [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
 
Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen.
 
Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi,. Istraživanje u [[2010]]. je pokazalo da se sve više koristi i čini se da je postalapostao dio jezika nauke. Sugerirano jeSugerirani termin je prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
 
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje, se ponekad se nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu težine od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm / cm <sup> 3 </ sup> za [[hassiumhasij]] (element 108); ovaj drugi lik je 3,6 puta većateži od olova (u 11.,35 gm / cm <sup> 3 </ sup>).
 
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje se ponekad nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm / cm <sup> 3 </ sup> za [[hassium]] (element 108); ovaj drugi lik je 3,6 puta veća od olova (u 11.35 gm / cm <sup> 3 </ sup>).
==Također pogledajte==
*[[Metal]]
23.119

izmjena