Razlika između verzija stranice "Telur"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 153:
|}}
'''Telur''' ({{lat|tellus}} - [[Zemlja (planeta)|Zemlja]]) jeste rijetki [[hemijski element]] sa simbolom '''Te''' i [[Atomski broj|atomskim brojem]] 52. U [[Periodni sistem elemenata|periodnom sistemu]] nalazi se u 6. glavnoj grupi tj. [[Halkogeni elementi|16. grupi]] po [[IUPAC]]-u i 5. periodi, pa se stoga ubraja u halkogene elemente. Njegova rasprostranjenost se otprilike može mjeriti sa rasprostranjenošću [[zlato|zlata]], s kojim također može graditi i razne spojeve koji se nalaze u prirodi u vidu [[mineral]]a. Kristalni telur je srebreno-bijeli, polumetal s metalnim sjajem, koji izgledom sliči [[kalaj]]u i [[antimon]]u. Na mehaničko opterećenje, telur reagira vrlo krhko i lomljivo, pa se stoga vrlo lahko može pretvoriti u prah. U hemijskim spojevima sa nemetalima, on ima dosta sličnosti sa [[sumpor]]om i [[selen]]om, dok u [[legura]]ma i međumetalnim spojeva pokazuje veoma izražene (polu-)metalne osobine.
== Historija ==
[[Datoteka:Tellur Typmaterial.jpg|thumb|200px|lijevo|Tipski uzorak samorodnog telura]]
[[Datoteka:Martin Heinrich Klaproth.jpg|thumb|200px|lijevo|Martin Heinrich Klaproth]]
Telur je 1782. otkrio austrijski hemičar i mineralog [[Franz Joseph Müller von Reichenstein]] (1740–1825) tokom ispitivanja rude [[zlato|zlata]] iz rudnika Fata Baii (mađ. ''Faczebaja'') u blizini [[rumunija|rumunskog]] gradića [[Zlatna (Rumunija)|Zlatna]], nakon što je iz rude izdvojio manje zlata od očekivanog. Na istraživanje te rude potaknuo ga je naučni rad ''Nachricht vom gediegenen Spiesglaskönig in Siebenbürgen''<ref name="vonborn" /> (bos. ''Vijest od samorodnom mineralu ''Spiesglaskönig'' iz Siebenbürgena'', Ignaza von Borna (1742–1791). Tim pojom ''Spiesglaskönig'' označavan je samorodni [[antimon]], dok je ''Spiesglas'' bio stari naziv za [[mineral]] [[antimonit]] Sb<sub>2</sub>S<sub>3</sub>. Von Born je smatrao da je [[samorodni elementi|samorodni metal]] iz ruda zlata zapravo antimon, a svoje mišljenje je zasnivao na malim izdvojenim uzorcima spojeva zlata sa antimonom. S tim mišljenjem nije se slagao Müller von Reichenstein, koji je mislio da se radi o "zasumporenom" [[bizmut]]u.<ref name="vonmiler"/> Poslije naknadnih ispitivanja, čije rezultate je objavio između 1783. i 1785 u raspravi u četiri dijela,<ref name="grubev" /> isključio je mogućnost da se radi o bizmutu, jer ovaj metal za razliku od antimona i bizmuta, gotovo nikako nije reagirao sa [[sumporna kiselina|sumpornom kiselinom]]. On je metalnoj fazi ovog elementa dao naziv ''metallum problematicum'' (također i ''aurum problematicum'' odnosno ''aurum paradoxum''). Prema današnjim saznanjima, ovaj uzorak se, pored samorodnog telura, sastojao i iz minerala nagyágita (AuPb(Pb,Sb,Bi)Te<sub>2–3</sub>S<sub>6</sub>) i [[silvanit]]a ((Au,Ag)Te<sub>2</sub>). Müller von Reichenstein je pretpostavljao, da ''problematični metal'' možda sadrži neki novi, do tada još nepoznati, polumetal. Njegovu pretpostavku potvrdio je švedski mineralog i hemičar [[Torben Olof Bergman]] (1735–1784). Godine 1783. von Reichenstein je Bergmanu poslao uzorak ove rude na mišljenje, međutim konačni odgovor od njega nije dobio. Bergman je umro naredne godine, a von Reichenstein je ispitivanja ''problematičnog metala'' završio 1785. godine.
== Reference ==
Line 160 ⟶ 165:
<ref name="weast">Robert C. Weast (izd.): ''CRC Handbook of Chemistry and Physics''. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990, ISBN 0-8493-0470-9, str. E-129 do E-145.</ref>
<ref name="zhang">Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks''. u: ''Journal of Chemical & Engineering Data''. 56, 2011, str. 328–337, {{doi |10.1021/je1011086}}.</ref>
<ref name="vonborn">I. von Born: ''Nachricht vom gediegenen Spiesglaskönig in Siebenbürgen.'' u: ''Abhandlungen einer Privatgesellschaft in Böhmen.'' vol. 5, 1782, str. 382–386.</ref>
<ref name="vonmiler">F. J. von Müller Reichenstein: ''Schreiben an Herrn Hofrath von Born. Über den vermeintlichen natürlichen Spiesglanzkönig.'' u: ''Physikalische Arbeiten der einträchtigen Freunde in Wien''. 1. kvartal 1783, str. 57–59.</ref>
<ref name="grubev">F. J. von Müller Reichenstein: ''Versuche mit dem in der Grube Mariahilf in dem Gebirge Fazeby bey Zalathna vorkommenden vermeinten gediegenen Spiesglanzkönig.'' u: ''Physikalische Arbeiten der einträchtigen Freunde in Wien''. 1. kvartal 1783, str. 63–69;<br />''Fortsetzung der Versuche mit dem in der Grube Mariahilf in dem Gebirge Fazeby bey Zalathna vorkommenden vermeinten gediegenen Spiesglanzkönig.'' u: ''Physikalische Arbeiten der einträchtigen Freunde in Wien''. 2. kv. 1784, str. 49–53;<br />''Nachricht von den Golderzen aus Nagyag in Siebenbürgen.'' u: ''Physikalische Arbeiten der einträchtigen Freunde in Wien.'' 2. kv. 1784, str. 85–87;<br />''Fortsetzung der Versuche mit dem in der Grube Mariahilf in dem Gebirge Fazeby bey Zalathna vorkommenden vermeinten gediegenen Spiesglanzkönig.'' u: ''Physikalische Arbeiten der einträchtigen Freunde in Wien.'' 3. kv. 1785, str. 344–352.</ref>
}}
| |||