Razlika između verzija stranice "Lakaza"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 6:
U suštini, svaki supstrat s karakteristikama sličnim p-difenolu, lakaza može oksidirati. Ovaj [[enzim]] može oksidirati organske i neorganske podloge, kao što su [[metal]]ni kompleksi, ferocianidi, [[anilin]]i, benzotioli i drugi biološki spojevi koji imaju niži [[redoks]] potencijal od 1 V.<ref>Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,ISBN 0-674-30775-5, ISBN 0-674-30776-3.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref><ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.</ref>
==Struktura==
Molekula lakaze je [[holoenzim]], dimerni ili tetramerni [[glikoprotein]]. Obično sadrži četiri [[atom]]a [[bakar|bakra]] u tri redoks mjesta: tip I, tip II i tip III. [[Molekulska
==Funkcija==
| |||