Verzija na dan 8 novembar 2015 u 23:45 uredi Yahadzija (razgovor \| doprinosi) Urednici 23.119 edits N-Lakaza		Verzija na dan 8 novembar 2015 u 23:46 uredi poništi Yahadzija (razgovor \| doprinosi) Urednici 23.119 edits →‎Struktura== Novija izmjena →
Red 3: :<math>\mathrm{4\ Ar\text{-}OH + O_2 \xrightarrow{Lacasa} \ 4\ Ar\text{-}O^{.} + 2\ H_2O}</math> U suštini, svaki supstrat s karakteristikama sličnim p-difenolu, lakaza može oksidirati. Ovaj [[enzim]] može oksidirati organske i neorganske podloge, kao što su [[metal]]ni kompleksi, ferocianidi, [[anilin]]i, benzotioli i drugi biološki spojevi koji imaju niži [[redoks]] potencijal od 1 V. ==Struktura==== Molekula lakaze je [[holoenzim]], dimerni ili tetramerni [[glikoprotein]]. Obično sadrži četiri [[atom]]a [[bakar\|bakra]] u tri redoks mjesta: tip I, tip II i tip III. [[Molekulska težina\|Molekulska težina]] [[monomer]] a lakaze varira u rasponu od 50 do 100 kDa. To je stabilna struktura zbog visokog nivoa glikozilacije. Njegova struktura je obično opisana kao tri domene tipa cupridoksina snažno povezana u loptastu strukturi u kojoj tipovi II i III formiraju trinukleinski centar (vidi sliku). ==Funkcija== Od otkrića [[lipaza]] proučavane su funkcije koje ovaj [[enzim]] ima u organizmima. U nekim [[gljiva\|gljivicama]] i [[biljka]]ma su važan dio degradacije [[lignin]]a i u otklanjanju [[fenol]] a, koji je toksični nusproizvod ovog procesa. Međutim, takvo ponašanje nije bilo rasprostranjeno jer postoje vrste koje ispoljavaju ove procese i bez prisustva lakaze.

Razlika između verzija stranice "Lakaza"