Razlika između verzija stranice "Jedro (biologija)"

Većina eukariotskih [[organizam]]a u svojim ćelijama ima samo jedno jedro. Izuzeci od ovog pravila su, na primjer, neki predstavnici [[alga|algi]] i [[gljiva]]. Višejedarnost je u životinjskom svijetu rijetka. Poznato je, recimo, da (među [[protozoa]]ma) paramecijum ima redovno dva jedra; manje jedro je tzv. [[mikronukleus]] i učestvuje u razmnožavanju, dok veće jedro ([[makronukleus]]) ima ulogu u [[metabolizam|metabolizmu]] životinje. Kod višećelijskih organizama veći broj jedara se javlja samo u vlaknima poprečnoprugastih [[mišić]]a, a koja su nastala stapanjem većeg broja ćelija (sincitija). Među eukariotskim organizmima, [[crvena krvna zrnca]] [[sisar]]a (osim [[kamila|kamile) nemaju jedra. Ova bezjedarnost je sekundarna pojava.

 

===Građa jedra===

Obojena masa jedra se, zbog afiniteta prema boji, naziva '''[[hromatin]]'''. Danas se pouzdano zna da je hromatin materija od koje su građeni [[hromosom]]i i da predstavlja nukleoproteinsku komponentu interfaznog jedra. Jedro je vrlo složen ćelijski sastojak, čiju strukturu čine jedrova opna, jedrov sok, jedarce i hromosomi.