|
U [[Indija|indijskim]] [[religija]]ma [[budizam|budizmu]], [[jainizam|jainizmu]] i [[hinduizam|hinduizmu]], '''nirvāna''' ([[sanskrit]]: निर्वाण, [[pali]]: Nibbāna, [[kineski]]: 涅槃; [[pinyin]]: niè pán), što doslovno znači "nestajanje" i/ili "gašenje", jest vrhunac [[jogi]]jeve potrage za oslobođenjem. [[Buda|Siddhartha Gaotama]], poznatiji kao [[Buda]], opisao je ''[[dharma|dharmu]]'' kao "...splav na kojoj se prelazi rijeka. Samo bi luđak ponio splav sa sobom nakon što stigne na obalu slobode." Osim toga, hinduizam i džainizam koriste tu riječ da opišu stanje ''[[moksha|mokshe]]'', a riječ se navodi i u više hinduskih [[tantra|tantričkih]] tekstova, kao i u [[Bhagavad-gita|Bhagavad-giti]].
Nirvana je summum bonum Budizma. To nije nešto što se može izraziti rečima, niti nešto što se domašuje intelektom. Nirvana je stanje višeg svijeta koje se postiže intuitivnom mudrošću.
Čisto intelektualno razumjevanje Nirvane nije moguće, zato jer to nije stvar logičkog rasuđivanja. Ipak, kao kontra-distinkcija postojanja uslovljenih fenomena, proističe logički zaključak da mora postojati i neuslovljeno stanje: stanje bez žalosti, bez smrti.
Reč Nibbāna sastoji se od “ni” i “vāna”. Ni označava negaciju; vāna znači tkanje ili žudnja - to je nit koja povezuje živote jedan za drugim. Što duže biva sputan žudnjom ili vezivanjem, čovek tim više akumulira sveže karmičke aktivnosti, koje se materijalizuju u večnom krugu rađanja i umiranja.
Nirvana je gašenje korjena nečistoća: žudnje, mržnje i neznanja. Onda kad su svi oblici žudnje iskorenjeni, reproduktivne karmičke sile prestaju da funkcionišu: čovek postiže Nirvanu, izbavljujući se iz kruga rađanja i smrti.
Pitanje Nirvane najteže je u Budinom učenju. Arahanti, koji poznaju oba sveta, “realni” i viši svet, ne mogu ljudima običnim jezikom objasniti šta je zapravo viši svet, niti ljudi samo svetovnim znanjem mogu razumeti viši svet.
Ako Nirvanu shvatimo kao ništavilo, to onda nužno koincidira sa prostorom, koji je takođe večan i nepromenljiv. Prostor je večan zato što je on sam po sebi ništa, Nirvana je besprostorna i bezvremena. U odnosu na razliku između njih možemo kratko reći da prostor nije, ali Nirvana jeste.
Za jedan od planova egzistencije, Buda koristi izraz “kraljevstvo ništavila” (ākiñcaññāyatana). Shvatanje Nirvane kao jednog od mentalnih objekata pokazuje da to nije stanje ništavila. Nirvana u Budizmu stoga nije ni stanje ništavila, niti samo prekid.
Moguće je reći šta Nirvana nije, ali šta ona tačno jeste, nije moguće izraziti običnim jezikom. To je nešto neuporedivo, stvar praktične samo-realizacije.
Zavisno od toga da li je stanje Nirvane postignuto pre ili nakon smrti, koriste se izrazi Sopādisesa odnosno Anupādisesa Nibbāna Dhātu. Nirvana je dostižna još u ovom životu, ukoliko je tragalac spreman za to.
Sve zemaljske stvari, kao i viši svjetovi, u Budizmu su dijele na one uslovljene uzrokom i one koje nisu bilo čime uzrokovane. Suštinska karakteristika svih uslovljenih stvari jeste stanje neprestanog nastajanja, menjanja i raspadanja.
U kosmosu sve podleže promeni, od najsitnijih partikula do najmasivnijih objekata. Mada neosetne za nas, promene uma su čak brže nego kod materije.
Kao stanje višeg sveta, Nirvana, postignuta od Buda i arahanta, određuje se kao neuslovljena u bilo kom smislu. Stoga ona nije subjekt nastajanja ili mjenjanja. To je stanje bez rađanja, bez propadanja i bez smrti. Zapravo, Nirvana nije ni uzrok ni efekat. Stoga je neuporediva.
Buda kaže: Nibbanam paramam sukham - Nirvana je najviše blaženstvo. Sreća Nirvane razlikuje se od obične svetovne sreće. To je vrhunsko blaženstvo, jer to nije sreća doživljena čulima. Blaženstvo Nirvane uvećava se ne podležući trošenju i monotoniji; to je oblik sreće koji nikad ne posustaje niti varira.
Buda razlikuje deset stepena sreće, počev od grubih čulnih zadovoljstava, preko finije sreće na moralnom planu, do transcendentalne sreće pojedinih stanja apsorpcije. Najviši nivo transcendenralne sreće jeste nirodhasamāpatti, što je zapravo samo iskustvo Nirvane.
{{Stub-rel}}
| 