Razlika između verzija stranice "Egon Schiele"
| [nepregledana izmjena] | [nepregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 18:
}}
'''Egon Schiele''' ([[Tulln]] na [[Dunav]]u, [[Austrija]], [[12. juni]] [[1890]]. - [[Beč]], [[31. oktobar]] [[1918]].) [[Austrija|austrijski]], [[crtač]] i [[slikar]]
Po završetku osnovne škole, upisao je [[1906]]. godine slikarstvo i crtanje na ''Akademiju ljepih umjetnosti'' u [[Beč]]u, ali se ubrzo razočarao njenim konzervativizmom. Ubrzo je sreo slikara Gustava Klimta, koji je nadalje uticao na njegov rad i život. Schiele je napustio Akademiju [[1909]]. godine i osnovao Novu umetničku grupu sa drugim nezadovoljnim studentima.
Slikao je uglavnom u maniru secesionizma, pod Klimtovim uticajem. Učestvuje na secesionističkim izložbana tokom sledećih godina ([[1909]]. Kunstschau, [[Beč]]; 1911. i kasnije, [[Minhen]]).
Već oko [[1910]]. slika portrete i pejzaže i u ekspresionističkom maniru i postaje tražen slikar, sa odgovorajućom zaradom. Tome je doprinelo prijateljstvo sa likovnim kritičarem Arturom Reslingom i kolekcionarem Hanjrihom Benešom.
Alte Mühle, [[1916]]
увећај
Alte Mühle, [[1916]]
Selbstporträt, [[1912]]
увећај
Selbstporträt, [[1912]]
Porträt der Edith Schiele, [[1918]]
увећај
Porträt der Edith Schiele, [[1918]]
[[1911]]. napušta [[Beč]] i živi u malim selima, sa sedamnasetogodišljom prijateljicom. Vodi nonkonformistički način života, pa ga iz prvog sela proteruju, a u drugom hapse [[1912]]. godine zbog zavođenja maloletnice. Prilikom pretresa studija nađen je veliki broj erotskih crteža i slika. Sud ga ne osuđuje zbog zavođenja, već zbog pornografije koja je bila dostupna deci. Osuđen je na 24 dana zatvora, koja je izdržao.
Nastavio je da izlaže sa svojom Novom umetničkom grupom: u Pragu 1910. i [[Budimpešta|Budimpešti]] [[1912]]. godine. Prvu samostalnu izložbu imao je u [[Minhen]]u [[1913]]. godine, a sledeću u [[Pariz]]u [[1914]]. godine.
[[1915]]. godine oženio se komšinicom ''Edit Harms'', koja je potekla iz srednjeg staleža. Iste godine mobilisan je u [[Austriaj|austrijsku]] vojsku, ali je nastavio da slika brzim tempom.
Veliku slavu doživeo je na 49. izložbi Secesije u [[Beč]]u [[1918]]. godine: prihvaćeno mu je pedeset radova i izloženo u glavnom holu. Cijene njegovih slika su ponovo porasle.
Umro je [[31. oktobar|31. oktobra]] [[1918]]. godine od [[Španija|španske]]] (ptičije) groznice. Samo tri dana ranije umrla je i Edit od iste bolesti.
==Vanjski linkovi==
| |||