Razlika između verzija stranice "Crvenookica"

Karakteristicne crte bodorke su: krupna srebrnasta [[krljušt]] koja se lako cisti i koje ima 42 do 45 komada po uzduznoj brazdi (koja je jako naglašena, i spusta se malo u centralnom delu u odnosu na glavu i rep), [[peraja]] su zutckasto crvena, zavisno od temperature vode, prelazi u crvenu boju pogotovo u zimskim uslovima kada je [[voda]] hladnija, oko joj je zlatno-zute boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka . [[Iris]] oka je crven. Trbušna i analna [[peraja]] su ponekad zuto-narandzaste boje, a ostala uglavnom sivosmedja. [[Telo]] bodorke je lagano spljošteno bocno, ali je produzeno. [[Ledja]] su joj crnkasta sa plavim ili zelenkastim odsjajem. Bokovi su sivosrebrnasti. Ledjno i repno peraje su zelenkasto-sivi sa crvenkastim prelivom. Grudna peraja su bledozuckasta, a trbušna crvena. Ledjno peraje se nalazi uspravno nad trbušnim perajima. To su boje obicno imaju nekoliko varijeteta u zavisnosti od uzrasta i okoline u kojoj zivi. Vrlo je slicna crvenoerki[[crvenperka|crvenperki]], najveca razlika je u perajima i [[oči|ocima]]. Moze da dostigne tezinu do blizu 2 kilograma[[kg]], ali se lovi ona sitnija, najcesce 100-400g. Zivi u jatima, pa kad ovo naidje, mozete ga zadrzati prihranjivanjem. Veci primerci od 500-600g600[[g]] su veoma retki. Postoje brojni hibridi sa bodorke sa [[deverika|deverikom]], [[uklija|uklijom]] ili crvenperkom, i drugim belim ribama.

Bodorka se smatra redovnim stanovnikom svih slatkih [[voda]], u nekim vodama je najmnogobrojnija vrsta ribe. Nastanjuje sve vrste slatkih voda, od stajacica, bara [[kanal|kanala]] i [[jezera]], do velikih ravnicarskih [[reka]] i njenih zaliva, pa sve do [[potok|potoka]]. Zivi u gustim jatima sa rodjacima raznih uzrasta. Naseljena je posvuda a najviše je ima u rekama dunavskog sliva. Ljubitelj je mirnih isporotekucih voda sa puno podvodnog i priobalnog rastinja. Najviše se zadrzava namestima bogatim trskom, rogozom i lokvanjima, ali voli i druge podvodne prepreke. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i talozi prirodnu hranu (larve insekata, mekušci i sl., biljni izdanci, otpaci, alge leti i podvodna mahovina i insekti koji padnu na vodu ili tek izašli iz caure), i duboke zone gde se oseca bezbedno od prirodnih neprijatelja. U [[prolece]], posle topljenja leda, drzi se samo obale i u rekama i u jezerima, a zalazi i na plavna podrucija. Iz reka cesto odlazi u zalive i mrtvaje vezane za reku i posle opadanja vodostaja. Posle mresta, bodorka se moze naci na celom toku reke osim u najbrzim delovima. Kada se u rekama pojavi [[trava]], odlazi u zaliv. Za vreme letnjih vrucina trazi dublja mesta ili se zavlaci u podlokane obale i [[korenje]] drveca. Travnate terene ne voli, pa se nalazi na sistinama izmedju njih. Bodorka voli peskovito dno i, nalazi se na dvadesetak cm od dna, osim uvece kada izlazi na povrsinu da skuplja musice. Glavna hrana bodorke su vodeno bilje i larve raznih [[insekti|insekata]].

Mresti se od aprila do juna kada [[temperatura]] vode predje 12o12 stepeni. Mresti se u travnatim ili šljuncanim podrucijima ali uvek u plitkim zonama, ne dubljim od jednog metra, cesto neposredno uz obalu. Sve zenke iz iste grupe polazu jaja istovremeno na istom mestu. Plodnost jedne zenke je od 5000 do 100 000 jajasaca. Polozena jaja podsecaju na [[pljeskavice]] i prilepljene su na travu. Desetak dana nakom oplodjenja iz [[jaja]] izlazi mladj[[mlađ]]. Tokom posebno toplih [[godina]] bodorke se razmnozavaju dva do tri puta godišnje. Rast mladji je spor pa treba cekati i do tri godine i velicinu od 15 [[cm]] da bi potomstvo pocelo sa razmnozavanjem.