Miloš Obilić bio je vazal srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića. Nedostaju savremeni historijski izvori o njemu. Rekonstrukcija njegove pojavnosti najčešće se izvodi iz tradicije srpskih narodnih pjesama. Tako je, po tradiciji čuveni Miloš Obilić koji je ubio sultana Murata na Kosovu polju juna 1389. godine iz vrela XVIII stoljeća ustvari Miloš Kobilić, Kobilović u sličnim izvorima 16. vijeka (Mavar Orbin, Benedikt Kuripešić, anonimni Dukin prevodilac i dr.). Prema jednom viđenju u epskom ciklusu djelo koje je Miloš izvršio na Kosovu toliko je smatrano velikim, punim srca i snage, da se počelo vjerovati da takav junak i ne može biti običan čovjek nego da ga je kobila zadojila. Prema Konstantinu Jirečeku u XVIII stoljeću se smatralo da je nepristojno ime koje potječe od kobile, pa je tada prezime Kobilić preinačeno u Obilić (Miloin > Biliš Kobila > Miloš Kobilić ili Kobilović > Miloš Obilić).

Također pogledajte

uredi

Literatura

uredi
  • Јован Ђорђевић, Милош Обилић – војвода кнеза Лазара, Књижара Здравка Спасојевића, Београд 1924.
  • Константин Јиречек, Историја Срба, Књига 1, Слово љубве, Београд 1978, 325.
  • Benedikt Kuripešić, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, Beograd 2001, 39-41.
  • Петар Томац, Косовска битка, Војноисторијски гласник 1, Београд 1950, 128.
  • Михаило Динић, Дукин преводилац о боју на Косову, Зборник радова Византолошког института 8, Београд 1964, 64.

Vanjski linkovi

uredi