Administrativna podjela Meksika

Meksiko je savezna republika koja se sastoji od 31 savezne države i jednog saveznog distrikta koji je i glavni grad (Mexico City). Prema Ustavu iz 1917. godine, države članice federacije su slobodne i suverene.[1] Svaka država ima svoj kongres i ustav, a savezni distrikt ima samo ograničenu autonomiju s lokalnim kongresom i vladom. Teritorij saveznog distrikta, poznatiji pod nazivom Mexico City, predstavlja glavni grad Meksika.

Administrativna podjela

uredi
 
Administrativna podjela Meksika

Savezni distrikt

uredi
Naziv Službeno ime Zastava Površina Stanovništvo (2010.)[2] Datum osnivanja
Ciudad de México Distrito Federal   0 1.485 km2 08.720.916 1819121418. novembar 1824.[3]

Savezna država

uredi
Sjedinjene Meksičke Države
Savezna država Službeni naziv:

Estado Libre y Soberano de:

Zastava Središte Najveći grad Površina[4] Stanovništvo (2010.) Redoslijed upisa
u Federaciju
Datum prijema
u Federaciju
Aguascalientes Aguascalientes   Aguascalientes Aguascalientes 0056185.618 km2 011849961.184.996 2424 185702055. februr 1857.[5]
Donja Kalifornija Baja California   Mexicali Tijuana 07144671.446 km2 031550703.155.070 2929 1952011616. januar 1952.[6]
Južna Donja Kalifornija Baja California Sur   La Paz La Paz 07392273.922 km2 00637026637.026 3131 197410088. oktobar 1974.[7]
Campeche Campeche   San Francisco de Campeche San Francisco de Campeche 05792457.924 km2 00822441822.441 2525 1863042929. april 1863.[8]
Chiapas Chiapas   Tuxtla Gutiérrez Tuxtla Gutiérrez 07328973.289 km2 047965804.796.580 1919 1824091414. septembar 1824.[9]
Chihuahua Chihuahua   Chihuahua Ciudad Juárez 247455247.455 km2 034064653.406.465 1818 182407066. juli 1824.[9]
Coahuila1,4 Coahuila de Zaragoza   Saltillo Torreón 151563151.563 km2 027483912.748.391 1616 182405077. maj 1824.[9]
Colima6 Colima   Colima Manzanillo 005625 5.625 km2 00650,555 650.555 2323 1856091212. septembar 1856.[10][11]
Durango Durango   Durango Durango 123451123.451 km2 016329341.632.934 1717 1824052222. maj 1824.[9]
Guanajuato Guanajuato   Guanajuato León 03060830.608 km2 054863725.486.372 022 1823122020. decembar 1823.[9]
Guerrero Guerrero   Chilpancingo de los Bravo Acapulco 06362163.621 km2 033887683.388.768 2121 1849102727. oktobar 1849.[12]
Hidalgo Hidalgo   Pachuca Pachuca 02084620.846 km2 026650182.665.018 2626 1869011616. januar 1869.[13]
Jalisco Jalisco   Guadalajara Guadalajara 07859978.599 km2 073506827.350.682 099 1823122323. decembar 1823.[9]
México México   Toluca de Lerdo Ecatepec de Morelos 02235722.357 km2 1517586215.175.862 011 1823122020. decembar 1823.[9]
Michoacán Michoacán de Ocampo   Morelia Morelia 05864358.643 km2 043510374.351.037 055 1823122222. decembar 1823.[9]
Morelos Morelos   Cuernavaca Cuernavaca 0048934.893 km2 017772271.777.227 2727 1869041717. april 1869.[14]
Nayarit Nayarit   Tepic Tepic 02781527.815 km2 010849791.084.979 2828 1917012626. januar 1917.[15]
Nuevo León4 Nuevo León   Monterrey Monterrey 06422064.220 km2 046534584.653.458 1515 182405077. maj 1824.[9]
Oaxaca Oaxaca   Oaxaca de Juárez Oaxaca de Juárez 09379393.793 km2 038019623.801.962 033 1823122121. decembar 1823.[9]
Puebla Puebla   Puebla de Zaragoza Puebla de Zaragoza 03429034.290 km2 057798295.779.829 044 1823122121. decembar 1823.[9]
Querétaro Querétaro de Arteaga   Santiago de Querétaro Santiago de Querétaro 01168411.684 km2 018279371.827.937 1111 1823122323. decembar 1823.[9]
Quintana Roo Quintana Roo   Chetumal Cancún 04236142.361 km2 013255781.325.578 3030 197410088. oktobar 1974.[16]
San Luis Potosí San Luis Potosí   San Luis Potosí San Luis Potosí 06098360.983 km2 025855182.585.518 066 1823122222. decembar 1823.[9]
Sinaloa Sinaloa   Culiacán Culiacán 05737757.377 km2 027677612.767.761 2020 1830101414. oktobar 1830.[17]
Sonora2 Sonora   Hermosillo Hermosillo 179503179.503 km2 026624802.662.480 1212 1824011010. januar 1824.[9]
Tabasco5 Tabasco   Villahermosa Villahermosa 02473824.738 km2 022386032.238.603 1313 182402077. februar 1824.[9]
Tamaulipas4 Tamaulipas   Ciudad Victoria Reynosa 08017580.175 km2 032685543.268.554 1414 182402077. februar 1824.[9]
Tlaxcala Tlaxcala   Tlaxcala Vicente Guerrero 0039913.991 km2 011699361.169.936 2222 185612099. decembar 1856.[18]
Veracruz Veracruz de
Ignacio de la Llave
  Xalapa Veracruz 07182071.820 km2 076431947.643.194 077 1823122222. decembar 1823.[9]
Yucatán3 Yucatán   Mérida Mérida 03961239.612 km2 019555771.955.577 088 1823122323. decembar 1823.[9]
Zacatecas Zacatecas   Zacatecas Zacatecas 07553975.539 km2 014906681.490.668 1010 1823122323. decembar 1823.[9]
  1. Pridružila se federaciji pod nazivom Coahuila y Tejas.
  2. Pridružila se federaciji pod nazivom Estado de Occidente, također poznata kao Sonora y Sinaloa.
  3. Pridružila se federaciji pod nazivom República Federada Yucatan,[19] od nje formirane sadašnje države Yucatan, Quintana Roo i Campeche. Postala nezavisna 1841. godine konstituisanjem druge Republike Yucatan i definitivno se pridružila saveznoj državi 1848. godine
  4. Države Nuevo León, Tamaulipas i Coahuila de facto su postale nezavisne 1840. godine formiranjem Republica del Rio Grande. Ove države nikada nisu konsolidovale svoju nezavisnost jer su snage koje su proklamovale nezavisnost poražene od centralističkih snaga Meksika.[20]
  5. Država Tabasco se otcijepila od Meksika u dva navrata, prvi put 13. februara 1841. godine da bi se ponovo pridružila savezu 2. decembra 1842. i 9. novembra 1846. godine a od 8 decembra iste godine je ponovo u sastavu države Meksiko.
  6. Uključuje udaljena Revillagigedo ostrva.

Savezne države

uredi

Države meksičke federacije su slobodne, suverene, samostalne i neovisne jedna u odnosu na drugu. Slobodne su da same upravljaju u skladu s vlastitim zakonima. Svaka država ima svoj ustav koji ne može proturječiti saveznom ustavu koji, definiše pitanja od nacionalnog interesa. Države ne mogu sklapati saveze s drugim državama ili bilo kojim drugim nezavisnim državama bez saglasnosti cijele Federacije, osim aranžmana iz oblasti obrane i sigurnosti potrebnih da bi se osigurala sigurnost graničnih država u slučaju invazije. Politička organizacija svake države se zasniva na podjeli vlasti po principu kongresnog sistema: zakonodavna vlast je povjerena jednodomnom kongresu (savezni kongres je dvodomni); izvršna vlast je nezavisna od zakonodavne a predstavlja je guvernerom koji se bira na izborima. Sudska vlast je povjerena Vrhovnom sudu pravde. S obzirom da je svaka država pravno samostalna, svaka savezna država ima svoje građanske i prekršajne zakone i pravosudna tijela. U saveznom kongresu, savezne države i savezni distrikt zastupaju po 3 senatora, dvojica izabranih na osnovu općeg biračkog prava po načelu relativne većine i 1 senator koji je predstavnik najveće manjinske stranke.

Unutrašnja podjela država

uredi

Svaka država je podijeljena na manje administrativne jedinice - općine. Svaka općina samostalna bira svoje općinsko vijeće.Na čelu vijeće je gradonačelnik koji se bira svake 3 godine bez mogućnosti neposrednog reizbora. Vijeće je nadležno, u većini slučajeva, za osiguranje komunalnih uslova za svoje stanovništvo. Ovaj koncept, proizašao iz meksičke revolucije, poznat je kao "slobodne općine". U Meksiku postoji ukupno 2.438 općina. Država s najvećim brojem općina je Oaxaca koja broji 570 općina, a država s najmanjim brojem je Baja California i sastoji se od samo njih pet.

Reference

uredi
  1. ^ "Federal Constitution of the United Mexican States" (PDF). Supreme Court of Mexico. str. 113. Arhivirano s originala (PDF), 11. 5. 2011. Pristupljeno 5. 4. 2011.
  2. ^ "Censo 2010". Arhivirano s originala, 6. 4. 2011. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  3. ^ "Conmemora la Secretaría de Cultura el 185 Aniversario del Decreto de Creación del Distrito Federal". Arhivirano s originala, 22. 7. 2011. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  4. ^ "INEGI". Arhivirano s originala, 23. 7. 2011. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  5. ^ "Calendario de Eventos Cívicos - Febrero". Arhivirano s originala, 11. 4. 2010. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  6. ^ "Transformación Política de Territorio Norte de la Baja California a Estado 29". Arhivirano s originala, 26. 12. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  7. ^ "Secretaria de Educación Publica". Arhivirano s originala, 26. 12. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  8. ^ "Secretaria de Educación Publica". Arhivirano s originala, 7. 1. 2019. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  9. ^ a b c d e f g h i j k l m n o p q r s "Las Diputaciones Provinciales" (PDF). str. 15.
  10. ^ "Portal Ciudadano de Baja California". Arhivirano s originala, 7. 9. 2011. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  11. ^ "Universidad de Colima". Arhivirano s originala, 25. 5. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  12. ^ "Erección del Estado de Guerrero". Arhivirano s originala, 17. 10. 2007. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  13. ^ "Congreso del Estado Libre y Soberano de Hidalgo". Arhivirano s originala, 26. 12. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  14. ^ "Enciclopedia de los Municipios de México". Arhivirano s originala, 18. 7. 2011. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  15. ^ "Gobierno del Estado de Tlaxcala". Arhivirano s originala, 26. 12. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  16. ^ "Gobierno del Estado de Quintana Roo". Arhivirano s originala, 26. 12. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  17. ^ "500 años de México en documentos". Arhivirano s originala, 17. 10. 2019. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  18. ^ "Portal Gobierno del Estado de Tlaxcala". Arhivirano s originala, 27. 12. 2009. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  19. ^ "La historia de la República de Yucatán". Arhivirano s originala, 7. 1. 2019. Pristupljeno 28. 6. 2014.
  20. ^ "República de Río Grande, el País que no pudo ser". Arhivirano s originala, 22. 1. 2010. Pristupljeno 28. 6. 2014.