Razlika između verzija stranice "Wikipedia:Igralište"
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 6:
[[File:Peak Korzhenevskoi Pamir from Borodkina ridge at sunset.jpg|mini|desno|Vrh Korženjevske (7105 m.) na [[Pamirske planine|Pamir]]u. bio je prvi vrh preko 7.000 m. koji su zajednički ispenjali Mujo Mulaosmanović i [[Branimir Maltarić]]]]
Kao član Planinarskog društva Željezničar, Mujo Mulaosmanovic
<ref name="Mujo">{{Cite web |url=https://www.sarajevotimes.com/mujo-mulaosmanovic-first-bosnian-climbed-7000-meters-tall-peak/ |title=Mujo Mulaosmanovic, the first Bosnian who climbed a 7,000 meters tall Peak |work= Sarajevo Times , 17.03. 2018.|accessdate= 15. 2. 2020}}</ref>
Ovaj uspjeh ostvarili su penjući se na Vrh Korženjevske u [[Pamir]]u. Time je Mulaosmanović za samo četiri godine od početka penjanja ostvario veliki lični napredak u sportu koji je volio, i istovremeno pomjerio granice bosanskohercegovakog alpinizma.<ref>[https://www.hps.hr/specijalisticke-djelatnosti/alpinizam/ Alpinizam - Hrvatski planinarski savez]</ref><ref name="Plaalp">{{Cite web |url=http://serbianoutdoor.com/wp-content/uploads/2012/01/Planinarstvo_i_alpinizam.pdf |title=Planinarstvo i alpinizam |work= Planinarski savez Hrvatske, Zagreb 1989|accessdate= 15. 2. 2020}}</ref> Ovo je inače bio i prvi jugoslovenski uspon na ovaj vrh. <ref name="MM">{{Cite web |url= https://www.zone-2000.net/arhiv/06/024z7000/doc01.htm |title=Branimir Maltarić: Vrh Korženjevska |accessdate= 15. 2. 2020}}</ref>
U Bosni i Hercegovini najviše vremena provodio je na [[Prenj]]u koji je bio jako atraktivan zimi. Provodio je ponekad neprekidnoa po 20 dana ili uzastopno po desetak vikenda. <ref>[https://radiosarajevo.ba/metromahala/teme/jedan-od-pionira-alpinizma-u-bih-mujo-mulaosmanovic-prvi-bosanac-iznad-7000-mnv/293977 Mujo Mulaosmanović, prvi Bosanac koji je osvojio vrh od 7.000 metara - Radio Sarajevo]</ref> Vrh Matterhorn u historiji alpinizma uživa kultni status i uspon na ovaj vrh je nezaobilazna stepenica na putu razvoja svakog alpiniste koji stremi vrhunskim rezultatima. Mujo Mulaosmanović uspon je ostvario sa članovima matičnog društva PD Željezničar iz Sarajeva.
Nova šansa ukazala se 1979 g. Te godine Planinarski savez Jugoslavije je organizovao ekspediciju na Pamir u trajanju od 33 dana. [[Branimir Maltarić|Branimirom Maltarić]] (PD Bukovik - Sarajevo) i Mujo Mulaosmanović su se prijavili i bili primljeni. Ekspedicije "Pamir 79" se sastojala od 12 penjača iz [[Slovenija|Slovenije]] i dva iz [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]].
Tri godine ranije Branimir Maltarić, kao član [[Prva bosanskohercegovačka planinarska ekspedicija|Prve bosanskohercegovačke ekspedicije u Pamir]] bio je na domaku vrha. Tu ga je, zajedno sa Erolom Čolakovićem lavina povukla 200 m. naniže nakon čega su morali odustati.<ref name="Maltarić">{{Cite web |url=https://www.hps.hr/hp-arhiva/197711.pdf |title=Branimir Maltarić: Vrh Korženjevska - NAŠE PLANINE, Revija PSH i PSBiH, 11-12, 1977 |accessdate= 15. 2. 2020}}</ref>
== Uspon ==
U Moskvi je Maltarić stupio u kontakt sa alpinistom s kojim je bio na tom prvom pokušaju 1976. godine. Tada se bosanskohercegovački dio ekspedicije 17. jula 1979. odvojio se od ostatka Jugoslovenske ekspedicije "Pamir 79" i uputio avionom do Osha drugog po veličini grada u [[Kirgistan]]u. Autobusom su se prebacili do centralong baznog logora koji je na 4.000 m. nv. Tu su obavili aklimatizaciju sa nekoliko uspona,
tako da su teži problemi sa visinom izbjegnuti.
Uspon je počeo 26.07.1979. sa dvadesetak kilograma hrane i opreme i u društvu trojice sovjetskih alpinista, pravcem kojim su do tad prošle samo četiri grupe. Prvi dan završio se olujnim vremenom. Nakon savladanih 1200 m. visine, noć su proveli stisnuti u šatoru na 5.200 m. Nakon četiri dana, sada već bez hrane i sa ispoljenim simptomima visinske bolesti, po četvrti put je postavljen bivak, ovaj put na visini 6.800 m.
Line 23 ⟶ 29:
Jedan od najizazovnijih vrhova je Matterhorn, koji će zadugo zadržati kultni status u alpinizmu.
Nakon što je ispenjao najviše vrhove u Bosni i Hercegovini, i dio vrhova u Alpama, odlučio je ispenjati jedan od vrhova preko 7.000 m. Izbor je pao na Vrh Korženjevska (7105 m.) u Pamiru. U to vrijeme Planinarski savez Slovenije organizovao je ekspediciju u Pamir u trajanju od 33 dana. Te godine Planinarski savez Jugoslavije je organizovao uspješnu ekspediciju na Mont Everest, pa je ova slovenska ekspedicija bila zanemarena i bez velike podrške. Maltarić i Mulaosmanović su se prijavili i bili primljeni. Tri godine ranije Branimir Maltarić, kao član [[Prva bosanskohercegovačka planinarska
Buco je preko Rusa koji nas je dočekao u Moskvi stupio u kontakt sa Žorom, momkom s kojim je on bio na tom prvom pokušaju 1976. godine. Mi smo iz Moskve letjeli avionom do Osha. Drugog po veličini grada u Kirgistanu. Kada smo stigli spakovali smo se u dva kao minibusa. Tu je bilo Poljaka, Čeha, Bugari su pravili ekspediciju. Uglavnom iz istočnog bloka. Tim autobusom smo se vozili 12 sati, a ne mogu opisati kakva je cesta. Penjali smo se 1.000 metara i onda smo došli do jedno prevoja s kojeg se vidi vrh Lenjin, drugi po veličini vrh Pamira. Na toj cesti ne postoje bankine, ma to je zaista nevjerovatno.Odatle smo se spustili u dolinu i došli do centralong baznog logora koji je na 4.000 MNV. Tu smo bili četiri dana skupa, a Žora nas je čekao na aerodromu. Žora je ljudina. On je nas obojicu uhvatio i podigao kao da smo torbe na aerodromu. Bio je mnogo jak. On je našao još dvojicu i mi smo se helikopterom prebacili na glečer Fortanbek. Tu je bilo raznih nacija, od Amerikanaca pa dalje...Prvo smo pravili aklimatizacione ture, Buco i ja bez Žore, Aleka i Mišela. Alek je bio šef i sva trojica su bili iz St. Petersburga. Penjali smo se na vrh Petrova što je oko 5.000 MNV, potom Vrbljut, što je na njihovom jeziku deva. Za devet sati smo se s 4.000 metara popeli na 6.000. Tu smo noćili i potom smo se sutradan vratili u bazni logor. Dočekao nas je šef logora Ovčenjikov. Sjeli smo nešto prezalogajili, popili i rekao nam je da Jugosloveni mogu sve. Vidio je da smo spremni fizički. Nije jednostavno izaći 2.000 metara za devet sati.
Line 58 ⟶ 64:
Četvrtog dana, sada već bez hrane i sa ispoljenim simptomima visinske bolesti, grupa je napredovala ka vrhu nesigurnim, lavinoznim terenom. Savladano je samo 300 m visine za 8 sati i ponovo postavljen bivak na 6.800 m.
Peti dan, 30.07.1979, na visini 7.000m. sunce je obasjalo vršni greben. Iako je vrh bio udaljen svega 150 m, hodali su do njega punih pet sati i u 20h, uspeli su se na vrh.
== Reference ==
| |||