Razlika između verzija stranice "Nadopuna goriva tokom leta"

[[Datoteka:KC-10 Extender (2151957820).jpg|mini|desno|250px|Avio cisternaAviocisterna [[KC-10 Extender]]]]

'''Nadopuna goriva tokom leta''', ('''dopuna goriva zrak-zrak''') postupak je postupak prebacivanja [[Gorivo|goriva]] iz jednog [[avion]]a ([[avion-cisterna]]) u drugi avion tokom samog leta. Postupak omogućuje [[avion]]u koji je gorivo primio duži ostanak u zraku. Što je još važnije, povećava mu dolet, koji sada zavisi jedino ood mogućnostimamogućnosti i umoruumora posade i tehničkimtehničkih zahtjevimazahtjeva samog aviona (dozvoljeni sati rada [[Mlazni motor|motora]], potrošnji tekućina u motoru i sl.slično). Takav avion ujedno može poletjeti s manje [[Gorivo|goriva]], ali više korisnog tereta. U drugim okolnostima lakši avion (s manje goriva) treba kraću [[Aerodrom|uzletno-sletnu stazu]], što je često koristio [[Lockheed SR-71]].

Avio-cisterneAviocisterne su specijalno izrađene uza tu svrhu. Troškovi opreme za dopunjavanje gorivom na oba aviona u ovom postupku, kompleksnosti rukovanja opremom i upravljanjem aviona u neposrednoj blizini rezultiraorezultirali jesu njegovom primjenom samo u vojnim operacijama, u kojima se danas intenzivno koristi; npr. Na primjer, u [[Zaljevski rat|zaljevskomZaljevskom ratu]], [[Irak|iračkoj]] invaziji na [[Kuvajt]] i iračkom ratu sve koalicijske zračne snage su prije svojih napada gorivo nadopunjavale u zračnom prostoru Kuvajta.

[[Datoteka:Refueling, 1923.jpg|mini|desno|250px|Prva dopuna goriva zrak-zrak [[27. juni|27. juna]] 1923.]]

Prvo eksperimentalno prebacivanje goriva zrak-zrak dogodilo se [[1920]]. godine. Tokom sporijeg leta u formaciji je preko običnog crijeva, gorivo koje se nalazilo u ručnom rezervoaru jednog aviona, pretočeno u direktno u rezervoar drugog aviona. Prva dopuna goriva zrak-zrak iz aviona u avion bila je već 27. juna 1923, između dva dvokrilca Airco DH-4B ''Vojnog zračnog servisa SAD-a'' (preteča Ratne avijacije SAD-a). Prvi rekord u trajanju leta su postavila tri DH-4B (dva u ulozi avio-cisterneaviocisterne, a jedan kao primalac) 27. na 28. august 1923, u kojem je avion-primatelj primalac ostao u zraku više od 37 sati, tokom kojih je 9devet puta nadopunjavan s sa 687 galona [[benzin|avio-benzina]] i 38 galona motornog ulja. Ista posada prikazala je mogućnosti ovog postupka 25. oktobra 1923, kada je s DH-4 letjela iz Sumasa, ([[Washington (država)|Washington]]) uz [[KanadaGranica između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država|kanadskugranicu]] granicus [[Kanada|Kanadom]] prema [[Tijuana|Tiujani]] ([[Meksiko]]), sletjevši naposljetkuna kraju u [[San Diego]]. Avion je gorivom tokom leta nadopunjen iznad [[Eugene (Oregon)|Eugenea]] (Oregon) i [[Sacramento|Sacramenta]] ([[CaliforniaKalifornija]]).

Godine 1929. grupa američkih vojnih letača ratne avijacije, postavlja novi rekord od preko 150 sati leta iznad [[Los Angeles]]a s avionom Question Mark. Između 11. juna i 4. jula 1930, braća ''John, Kenneth, Albert'' i ''Walter Hunter'' poboljšavaju rekord i lete 553 sati i 40 minuta iznad [[ČikagoChicago|ČikagaChicaga]] koristeći dva aviona Stinson SM-1 Detroiters , jedan kao cisternu, a jedan kao primateljaprimaoca.

Dopunjavanje gorivom bio je vrlo opasan proces sve do 1935. godine, kada braća ''Fred i Al Key'' po prvi put koriste izvlačivo slobodno crijevo s priključkom na njegovom vrhu, kojegkoje je osmislio ''A. D. Hunter''. U jednokrilcu Curtiss Robin uspijevaju premašiti rekord braće Hunter za 100 sati leta.