'''Aristotel''' ([[Grčki jezik{{Jez-el|grčki]]: Ἀριστοτέλης; }}; 384384–322. - 322p. p.n. e.) bio je bio [[Grci|grčki]] [[filozof]] i naučnik rođen u [[Antička Makedonija|makedonskom]] gradu [[Stageira]] na [[Halkidiki]]ju, na sjevernoj periferiji [[Antička Grčka|antičke Grčke]]. Njegov otac, [[Nicomachus]], je umro kad je Aristotel bio dijete, nakon čega je [[Proxenus od Atarneusa]] postao njegov staratelj. U osamnaestoj godini pridružio se [[Platonova akademija|Platonovoj akademiji]] u [[Atina (država)|Atini]] i ostao tamo do svoje trideset sedme godine života. Njegovi radovi obuhvataju mnoge teme - uključujući [[Fizika (Aristotel)|fiziku]], [[Biologija|biologiju]], [[Zoologija|zoologiju]], [[Metafizika|metafiziku]], [[Logika|logiku]], [[Etika|etiku]], [[Estetika|estetiku]], [[Poetika (Aristotel)|poetiku]], pozorište, muziku, [[Retorika|retoriku]], [[Lingvistika|lingvistiku]] i politiku - i čine prvi sveobuhvatni sistem [[Zapadna filozofija|zapadne filozofije]]. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i na zahtjev [[Filip II Makedonski|Filipa II Makedonskog]], podučavao je [[Aleksandar Veliki|Aleksandra Makedonskog]] od 343. godine p.n.e. Prema pisanju [[Encyclopedia Britannica]], "Aristotel je bio prvi istinski naučnik u historiji... i svaki naučnik mu duguje."
Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u [[Lyceum]]u koja je odštampala mnoge njegove knjige. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinijela njegovom stavu o [[Platonizam|platonizmu]], međutim nakon Platonove smrti, Aristotel je uronio u empirijske studije i prebacio se iz platonizma u [[empirizam]]. On je vjerovao da se svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno baziraju na [[Percepcija|percepciji]]. Aristotelovi stavovi o [[Prirodne nauke|prirodnim naukama]] predstavljaju temeljnu osnovu mnogih njegovih radova.
