Razlika između verzija stranice "Oksidaza"

'''Oksidaza''' je svaki [[enzim]] koji [[kataliza|katalizira]] [[redoks|oksidacijsko-redukcijske]] reakcije, osobito one u koje je uključen [[molekula|molekulski]] [[kisik]] (O₂), kao [[elektronski akceptor]]. Ove reakcije podrazumijevaju donaciju [[atom]]a [[vodik]]a, a kisik se reducira u [[voda|vodu]] (H₂O) ili [[vodik-peroksid]] (H₂O₂). Neke oksidacijske reakcije, kao što je ona sa [[monoamin oksidaza|monoaminsku oksidazom]] ili [[ksantin oksidaza|ksantinskom oksidazom]], obično ne uključuju slobodni molekulski [[kisik]].<ref>Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,{{ISBN |0-674-30775-5}}, {{ISBN |0-674-30776-3}}.</ref><ref>Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., {{ISBN |978-1-4641-0962-1}}.</ref><ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, {{ISBN |9958-10-222-6}}.</ref>

* [[Lizil oksidaza]]<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, {{ISBN |9958-9344-1-8}}.</ref>

U [[mikrobiologija|mikrobiologiji]], [[oksidaza test]] se upotrebljava kao [[fenotip]]sko [[obilježje]] za identifikaciju [[bakterija|bakterijskih]] sojeva. Određuje se kada data bakteja proizvodi citohrom oksidazu (a ponekad upotrebljava [[kisik]] sa lancom elektronskog transfera.<ref>Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, {{ISBN |0-12-361811-8}}.</ref>