Razlika između verzija stranice "Keton"

R1(CO)R2.<ref>Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,{{ISBN |0-674-30775-5}}, {{ISBN |0-674-30776-3}}.</ref>

Ketonski ugljici se često opisuju kao "sp² hibridiziran", opisujući uključivanje elektronske i molekulske strukture. Ketoni su trigonalno planarni oko ketonskih ugljika, sa C-C-O i uglovima C-C-C veza od približno 120°. Ketoni se razlikuju od [[aldehid]]a u toj karbonilnoj grupi (CO), po tome što su vezani za dva ugljika unutar ugljučnog skeleta. U aldehidima, karbonilna grupa je vezana za jedan ugljik i jedan vodik, koji se nalaze na krajevima ugljičnih lanaca. Ketoni se razlikuju i od drugih spojeva koji sadrže [[funkcijska grupa|funkcionalne grupe]], kao što su karboksilne kiseline, [[ester]]i i [[amid]]i.<ref>Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, {{ISBN |0-12-361811-8}}.</ref><ref>Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., {{ISBN |978-1-4641-0962-1}}.</ref>

Karbonilna grupa je [[polarnost|polarna]] jer je elektronegativnost [[kisik]]a veća od one za ugljik. Stoga su ketoni nukleofilni – od kisika i elektrofilni – od ugljika. Zato što je karbonilna grupa u međudejstvu s vodom preko vodikovih veza, ketoni su obično rastvorljiviji u vodi nego spojevi sa [[metilen]]skim vezama. Ketoni su akceptori vodikovih veza, a kao donori obično ne mogu privući ovakvu vezu za sebe. Zbog njihove nemogućnosti da služe i kao donatori i kao akceptori vodikovih veza, ketoni imaju tendenciju da se ne "samoasociraju" i nestabilniji su od [[alkohol]]a i [[Karboksilna kiselina|karboksilnih kiselina]] usporedivih [[molekulska masa|molekulskih težina]]. Ovi faktori su u vezi sa sveprisutnošču ketonskih otapala u parfimerijama.