Razlika između verzija stranice "Hercegovački pašaluk"

Do 1833. godine je bio u sastavu [[Bosanski pašaluk|Bosanskog pašaluka]] kao [[Hercegovački sandžak]]. Za svoje usluge u [[Husein-kapetan Gradaščević#Borba_za_autonomijuBorba za autonomiju|borbi za autonomiju Bosne]] [[Ali-paša Rizvanbegović|Ali-aga Rizvanbegović]] je nagrađen izdavanjem Hercegovine u poseban pašaluk. Ali-paša Rizvanbegović je bio jedini vezir ovog ejaleta. Nakon njegove smrti 1851., Hercegovački ejalet je ukinut i njegova teritorija je spojena opet Bosanskim pašalukom, time formirajući novi entitet - [[Bosna i Hercegovina|Bosnu i Hercegovinu]].<ref name="imamovic_1">Mustafa Imamović: "''Historija Bošnjaka.''" Sarajevo 1997</ref>

U novembru 1875. godine je pretvoren gatački kadiluk u [[Gatački sandžak]], da bi se lakše likvidirao [[Hercegovački ustanak]]. Kao [[mutesarif]] toga sandžaka je postavljen kršćan, Grk Kostan-efendija. U decembru je od toga sandžaka i ostataka hercegovačkog sandžaka opet formiran poseban pašaluk, ostatak je nazvan [[Mostarski sandžak]]. Vilajet je postojao do [[2. februar|2. februara]]a [[1877]]. godine.<ref name="pavet">{{cite book|last=Pavet de Courteille|first=Abel|title=État présent de l'empire ottoman|year=1876|publisher=J. Dumaine|page=91-96|url=http://archive.org/stream/tatprsentdelemp00courgoog#page/n104/mode/2up|language=French}}</ref><ref>Hannes Grandits: ''Herrschaft und Loyalität in der spätosmanischen Gesellschaft: das Beispiel der multikonfessionellen Herzegowina''. (= ''Zur Kunde Südosteuropas'' 2), Böhlau Verlag, Wien 2008, {{ISBN |978-3-205-77802-8}}, S. 495</ref><ref name="hazimsaban">Hazim Šabanović: ''Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela'' Naučno društvo NR BiH, 1959.</ref>