Razlika između verzija stranice "Genom"

U modernoj [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]] i [[genetika|genetici]] '''genom''' je genetički materijal [[organizam|organizma]]. Kodiran je ili u [[DNK]] ili, kod [[RNK]] [[virusi|virusa]], u [[RNK]]. Objedinjuje i [[gen]]e i nekodirajuću [[DNK]], [[Nekodirajuća DNK|nekodirajuće sekvence]] [[DNK]]/[[RNK]]. Naziv ''genom'' je prvi koristio [[Hans Winkler]], profesor [[botanika|botanike]] na [[Univerzitet u Hamburgu|Univerzitetu u Hamburgu]], [[Njemačka]], [[1920]]. godine.<ref>Winkler H. L. (1920): Verbreitung und Ursache der Parthenogenesis im Pflanzen- und Tierreiche. Fischer Verlag, Jena</ref>''Oxford English Dictionary'' sugerira da je ovo ime nastalo spajanjem riječi ''[[gen]]'' i ''[[hromosom]]''.<ref>{{cite web|title=definition of Genome in Oxford dictionary|url=http://www.oxforddictionaries.com/us/definition/american_english/genome|accessdate=25. March3. 2014}}</ref> Uz ovu, nekoliko srodnih riječi u [[biologija|biologiji]] (sa sufiksom ''–om'') čine sistematiziranu cjelinu, kao što su: [[biom]], [[rizom]] i savremeniji naziv [[konektom]].<ref>Yadav S. P. (2007): The wholeness in suffix -omics, -omes, and the word om". Journal of biomolecular techniques : JBT 18 (5): 277. PMC 2392988.PMID 18166670.</ref><ref>Lederberg J., McCray A. T. (2001): "'Ome Sweet 'Omics -- A Genealogical Treasury of Words" (PDF). The Scientist,15, 7 http://lhncbc.nlm.nih.gov/lhc/docs/published/2001/pub2001047.pdf {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060929175954/https://lhncbc.nlm.nih.gov/lhc/docs/published/2001/pub2001047.pdf |date=29 Septembar 2006 }}</ref><ref>Griffiths J. F., Gelbart W. M., Lewontin R. C., Wessler S. R., Suzuki D. T., Miller J. H. (2005): Introduction to Genetic Analysis. W.H. Freeman and Co., New York, ISBN 0-7167-4939-4.</ref>

Odvajanje [[genetika|genetičkog]] materijala u gamete se postiže odvajanjem rekombiniranih ([[krosing-over]]) homologa tokom [[mejoza|mejoze]].<ref>Griffiths J. F., Gelbart W. M., Lewontin R. C., Wessler S. R., Suzuki D. T., Miller J. H. (2005): Introduction to u Genetic Analisis. W. H. Freeman and Co., New York, {{ISBN |0-7167-4939-4}} .</ref> Kod [[ploidija|haploidnih]] [[organizam]]a, uključujući i [[ćelije (biologija)|ćelije]] [[bakterija]], arhea, [[organela|organele]] ([[mitohondrija|mitohondrije]] i [[hloroplast]]e) ili [[virusi|viruse]], koji na sličan način sadrže [[gen]]e u jednom ili nizu kružnih ili linearnih lanaca [[DNK]] (ili RNK za [[RNK]] [[virusi|nekih virusa]]). Isto tako, naziv ''genom'' može se primijeniti i konkretno, a to znači da ono što je pohranjeno u kompletnom [[jedro|jedru]] (''[[jedro|nukleusni]] genom''), kao i za ono što je pohranjeno u [[organela]]ma koje sadrže vlastitu [[DNK]], kao ''[[mitohondrija|mitohondrijski genom]]'' ili ''[[hloroplast|hloroplastni genom]]''. Pored toga, genom se može sastojati i od ne[[hromosom]]skih [[genetika|genetičkih]] elemenata, kao što su [[virusi]], [[plazmidi]] i [[transpozon]]i.

Kad se kaže da je genom kod [[Biseksualnost|biseksualnih]] [[vrsta]] ''sekvenciran'', to se obično odnosi na utvrđivanje sekvence jedne grupe [[autosom]]a, a i svih [[hromosom|spolnih hromosoma]] koji zajedno predstavljaju oba moguća spola. Odnosi se i na jednospolne [[vrsta|vrste]], kada se opisuje kao ''genom sekvenca''. Kolokvijalni izraz ''genetička kozmetika'' se ponekad koristi da označi genom određenog pojedinca ili organizma.