Razlika između verzija stranice "Jasmonska kiselina"
| [nepregledana izmjena] | [nepregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 2:
| Strukturna formula = [[Datoteka:Jasmonicacid.svg|200px]] <br>[[Datoteka:Jasmonic acid molecule ball.png|200px]]
| Hemijski spoj = Jasmonska kiselina
| Druga imena =Jasmonska kiselina
{(1R,2R)-3-Okso-2-[(2Z)-2-penten-1-il]ciklopentil} acetatna kiselina
| Sumarna formula =C<sub>12</sub>H<sub>18</sub>O<sub>3</sub>
Red 8:
| SMILES =CC/C=C\C[C@@H]1[C@H](CCC1=O)CC(=O)O
| InChI =1/C12H18O3/c1-2-3-4-5-10-9(8-12(14)15)6-7-11(10)13/h3-4,9-10H,2,5-8H2,1H3,(H,14,15)/b4-3-/t9-,10-/m1/s1
| Kratki opis =
| Molarna masa = 210,27 g/mol
| Agregatno stanje =
Red 21:
| NFPA 704 =
}}
'''Jasmonska kiselina''' ('''JA''') je [[organski spoj]] koji se nalazi u nekoliko biljaka, uključujući I [[jasmin]]. Molekula je član [[jasmonat]]a klase biljnih [[hormon]]a. Biosintezira se iz linolenske kiseline [[oktadekanoidni put|oktadekanoidnim putem]].
== Biosinteza ==
Njegova [[biosinteza]] polazi od masne kiseline [[linoleinska kiselina|α-linolenske kiselina]] koju oksigenira [[lipoksigenaza]] (13-LOX), formirajući peroksid. Ovaj peroksid zatim ciklizira u prisustvu sinteze alen-oksida i formira [[alen-oksid]]. Taj se oksid preuređuje kad se katalizira enzimom [[alen-oksid ciklaza]] u 12-oksofitodienoičnu kiselinu, te prolazi niz β-oksidacija do 7-izo-jasmonske kiseline. U nedostatku enzima, ova izo-jasmonska kiselina izomerizira se u jasmonsku kiselinu.<ref>{{Cite book|title=Medicinal Natural Products: A Biosynthetic Approach|last=Dewick|first=Paul|publisher=John Wiley & Sons, Ltd|year=2009|isbn=978-0-470-74168-9|location=United Kingdom|pages=42–53}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Delker |first1=C. |last2=Stenzel |first2=I. |last3=Hause |first3=B. |last4=Miersch |first4=O. |last5=Feussner |first5=I. |last6=Wasternack |first6=C. |doi=10.1055/s-2006-923935 |title=Jasmonate Biosynthesis in Arabidopsis thaliana - Enzymes, Products, Regulation |journal=Plant Biology |volume=8 |issue=3 |pages=297–306 |year=2006 |pmid=16807821
[[slika:JasmonicAcidBiosyn.png|thumb|270px|left| Put biosinteze jasmonske kiseline preko intermedijera alen-oksida. Istaknuta je jezgra pentadiena koja je mjesto reakcija.]]
Regulirani procesi rasta i razvoja biljaka uključuju inhibiciju rasta, [[starenje]], namotavanje niti, razvoj cvijeta i apscisu [[list]]ova. JA je također odgovorna za stvaranje [[gomolj]]a u [[krompir]]a i [[jam]]a. Ima važnu ulogu kao odgovor na [[rana|ranjavanje]] biljaka i [[sistemska stečena otpornost|sistemski stečenu otpornost]].<ref>{{cite journal |doi=10.1111/j.1365-3040.2008.01862.x |pmid=18657055 |title=Molecular mechanisms underlying plant memory in JA-mediated defence responses |journal=Plant, Cell & Environment |volume=32 |issue=6 |pages=617–27 |year=2009 |last1=Gális |first1=I. |last2=Gaquerel |first2=E. |last3=Pandey |first3=S. P. |last4=Baldwin |first4=I. N. T.}}</ref>
==Reference==
{{reflist}}
| |||