Otvori glavni meni

Izmjene

Dodano 1.059 bajtova ,  prije 1 godinu
nema sažetka izmjene
| Elektrodni potencijal = -2,22 [[Volt|V]] (Yb<sup>3+</sup> + 3e<sup>-</sup> → Yb)
| Elektronegativnost = 1,1
| Oznaka upozorenja = {{SigurnosniOznake simboliupozorenja|F|Xn}}
| Oznake upozorenja R = {{Oznake upozorenja R|11|20/21/22}}
| Oznake upozorenja S = {{Oznake upozorenja S|16|33|36}}
 
Elementarni iterbij prvi su dobili 1936. hemičari [[Wilhelm Klemm]] i [[Heinrich Bommer]]. Oni su metalni iterbij dobili [[Redoks reakcija|redukcijom]] iterbij(III)-hlorida pomoću [[kalij]]a pri temperaturi od 250 °C. Osim toga, odredili su i kristalnu strukturu i magnetske osobine ovog metala.<ref name="klemmw"/>
 
==Rasprostranjenost==
Na Zemlji, iterbij je vrlo rijedak element, njegov udio u kontinentalnoj [[Zemljina kora|Zemljinoj kori]] iznosi oko 3,2 [[Parts per million|ppm]] (0,00032%).<ref name="CRC90"/> Ovaj metal javlja se kao sastavni dio rijetkih minerala, prije svega onih koji sadrže [[itrij]] i teže lantanoide poput [[ksenotim]]a i [[gadolinit]]a. Tako naprimjer ksenotim iz [[Malezija|Malezije]] sadrži do 6,2% iterbija. Za razliku od njega, ceritne ''zemlje'' poput [[monacit]]a i [[bastnesit]]a sadrže dosta male količine iterbija. Monacit, u zavisnosti od nalazišta, sadrži od 0,12% do 0,5% iterbija.<ref name="Ullmann"/>
 
Poznato je više vrlo rijetkih [[mineral]]a u kojim se iterbij nalazi kao najčešći rijetki zemni metal. U takve spadaju ksenotim-(Yb), gdje iterbija ima 32% mjereno po masi, a [[empirijska formula]] mu glasi (Yb<sub>0,40</sub>Y<sub>0,27</sub>Lu<sub>0,12</sub>Er<sub>0,12</sub>Dy<sub>0,05</sub>Tm<sub>0,04</sub>Ho<sub>0,01</sub>)PO<sub>4</sub>.<ref name="Harvey"/> Osim njega, iterbij je sadržan u keiviitu-(Yb) sa empirijskom formulom (Yb<sub>1,43</sub>Lu<sub>0,23</sub>Er<sub>0,17</sub>Tm<sub>0,08</sub>Y<sub>0,05</sub>Dy<sub>0,03</sub>Ho<sub>0,02</sub>)<sub>2</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>7</sub>.<ref name="Voloshin"/> Međutim, ovi minerali su dijelovi jednog niza miješanih kristala, koji su također i drugačijeg prirodnog sastava, gdje je itrij glavni "sastojak".
 
Najvažniji izvori iterbija su ležišta monacita i ksenotima u [[Kina|Kini]] i Maleziji (tamo je u vidu pratećeg minerala kasiteritu). Zbog slabe potražnje na svjetskom tržištu za ovim metalom, situacija sa proizvodnjom i zalihama iterbija ne smatra se kritičnom.<ref name="Harald"/>
 
== Proizvodnja ==
[[Datoteka:Ultrapure ytterbium, 2 grams. Original size in cm - 1 x 1.5.jpg|mini|100px|lijevo|Iterbij]]
Zbog teškog razdvajanja lantanoida, dobijanje iterbija je izuzetno komplicirano i dugotrajno. Polazni minerali poput monacita ili ksenotima se najprije rastapaju pomoću [[Kiseline|kiselina]] ili [[Baza (hemija)|baza]] u rastvor. Odvajanje iterbija od drugih lantanoida moguće je pomoću različitih metoda, pri čemu tehnički najvažniju predstavlja ionsko-izmjenjivačka metoda odvajanja, kao i za druge rijetke lantanoide. U tom procesu rastvor sa rijetkim ''zemljama'' se nanosi na pogodnu [[Smola|smolu]], na koju se pojedinačni ioni lantanoida različito jako mogu vezati. Zatim se rastvor odvajaju od smole [[Ionoizmjenjivačka hromatografija|ionskoizmjenjivačkom hromatografijom]] pomoću sredstava koji s ionima grade komplekse poput [[EDTA]], [[DTPA]] i [[HEDTA]], te se zbog različite jačine veza između smole i iona lantanoida mogu odvojiti željeni ioni određenog lantanoida.<ref name="Ullmann" /><ref name="Gelis"/><ref name="Hubicka"/>
 
Hemijsko odvajanje je moguće putem različitih reakcija iterbij-, lutecij- i [[Tulij-acetat|tulij-acetata]] sa amalgamom [[natrij]]a. Tako iterbij gradi amalgam, dok spojevi lutecija i tulija ne reagiraju.<ref name="Marsh"/>
 
Dobijanje metalnog iterbija može se izvoditi elektrolizom istopljenih spojeva iterbij(III)-fluorida i iterbij(III)-hlorida, sa alkalnim ili zemnoalkalnim halogenidima do redukcije pri tački topljenja, te tečnim [[kadmij]]em ili [[cink]]om kao katodom. Osim ove, iterbij se može dobiti i metalotermičkom redukcijom iterbij(III)-fluorida sa [[kalcij]]em ili [[Iterbij(III)-oksid|iterbij(III)-oksida]] sa lantanom ili [[cerij]]em. Ako se ova posljednja reakcija izvodi u [[vakuum]]u, iterbij se mora [[destilacija|destilirati]] te se tako može odvojiti od drugih lantanoida.<ref name="Ullmann" />
 
== Osobine ==
U [[voda|vodi]] iterbij se vrlo sporo rastvara, a mnogo brže u kiselinama istiskujući vodik. U rastvoru, [[ion]]i iterbija su većinom trovalentni, bezbojni, u obliku hidrata [Yb(H<sub>2</sub>O)<sub>9</sub>]<sup>3+</sup>. Žuto-zeleni dvovalentni ion iterbija nije stabilan u vodenim rastvorima, oksidira istiskujući vodik sa vremenom poluraspada od oko 2,8 sata, prelazeći u trovalentni ion.<ref name="HoWi1938"/> Kada se iterbij rastvori u tečnom [[amonijak]]u, kao i kod [[natrij]]a, nastaje plavi rastvor zbog solvatiziranih elektrona.<ref name="Römpp"/>
 
=== Izotopi ===
Poznata su ukupna 33 [[izotop]]a između <sup>148</sup>Yb i <sup>181</sup>Yb kao i drugih 12 [[nuklearni izomer|nuklearnih izomera]] iterbija. Od njih, samo sedam se nalazi u prirodi sa različitim udjelom i zastupljenošću. Najveći udio u prirodnoj izotopskoj smjesi iterbija ima izotop <sup>174</sup>Yb od 31,8%, a slijede ga izotopi <sup>172</sup>Yb sa 21,9 %; <sup>173</sup>Yb sa 16,12 %; <sup>171</sup>Yb sa 14,3 % te <sup>176</sup>Yb sa 12,7 %. Izotopi <sup>170</sup>Yb i <sup>168</sup>Yb sa udjelima od 3,05% odn. 0,13% su znatno rjeđi.<ref name="nubase"/>
 
[[Radioaktivnost|Radioaktivni]] izotop <sup>169</sup>Yb sa [[vrijeme poluraspada|vremenom poluraspada]] od 32 dana, nastaje zajedno sa kratkoživućim <sup>175</sup>Yb (vrijeme poluraspada 4,2 dana) putem aktiviranja neutronima prilikom izlaganja iterbija radijaciji u nuklearnim reaktorima. On se može koristiti i kao izvor gama-zračenja, naprimjer u [[nuklearna medicina|nuklearnoj medicini]] i [[radiografija|radiografiji]].<ref name="Halmshaw"/><ref name="Römpp"/>
 
==Rasprostranjenost==
Na Zemlji, iterbij je vrlo rijedak element, njegov udio u kontinentalnoj [[Zemljina kora|Zemljinoj kori]] iznosi oko 3,2 [[Parts per million|ppm]] (0,00032%).<ref name="CRC90"/> Ovaj metal javlja se kao sastavni dio rijetkih minerala, prije svega onih koji sadrže [[itrij]] i teže lantanoide poput [[ksenotim]]a i [[gadolinit]]a. Tako naprimjer ksenotim iz [[Malezija|Malezije]] sadrži do 6,2% iterbija. Za razliku od njega, ceritne ''zemlje'' poput [[monacit]]a i [[bastnesit]]a sadrže dosta male količine iterbija. Monacit, u zavisnosti od nalazišta, sadrži od 0,12% do 0,5% iterbija.<ref name="Ullmann"/>
 
Poznato je više vrlo rijetkih [[mineral]]a u kojim se iterbij nalazi kao najčešći rijetki zemni metal. U takve spadaju ksenotim-(Yb), gdje iterbija ima 32% mjereno po masi, a [[empirijska formula]] mu glasi (Yb<sub>0,40</sub>Y<sub>0,27</sub>Lu<sub>0,12</sub>Er<sub>0,12</sub>Dy<sub>0,05</sub>Tm<sub>0,04</sub>Ho<sub>0,01</sub>)PO<sub>4</sub>.<ref name="Harvey"/> Osim njega, iterbij je sadržan u keiviitu-(Yb) sa empirijskom formulom (Yb<sub>1,43</sub>Lu<sub>0,23</sub>Er<sub>0,17</sub>Tm<sub>0,08</sub>Y<sub>0,05</sub>Dy<sub>0,03</sub>Ho<sub>0,02</sub>)<sub>2</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>7</sub>.<ref name="Voloshin"/> Međutim, ovi minerali su dijelovi jednog niza miješanih kristala, koji su također i drugačijeg prirodnog sastava, gdje je itrij glavni "sastojak".
 
Najvažniji izvori iterbija su ležišta monacita i ksenotima u [[Kina|Kini]] i Maleziji (tamo je u vidu pratećeg minerala kasiteritu). Zbog slabe potražnje na svjetskom tržištu za ovim metalom, situacija sa proizvodnjom i zalihama iterbija ne smatra se kritičnom.<ref name="Harald"/>
 
== Dobijanje ==
[[Datoteka:Ultrapure ytterbium, 2 grams. Original size in cm - 1 x 1.5.jpg|mini|100px|lijevo|Iterbij]]
Zbog teškog razdvajanja lantanoida, dobijanje iterbija je izuzetno komplicirano i dugotrajno. Polazni minerali poput monacita ili ksenotima se najprije rastapaju pomoću [[Kiseline|kiselina]] ili [[Baza (hemija)|baza]] u rastvor. Odvajanje iterbija od drugih lantanoida moguće je pomoću različitih metoda, pri čemu tehnički najvažniju predstavlja ionsko-izmjenjivačka metoda odvajanja, kao i za druge rijetke lantanoide. U tom procesu rastvor sa rijetkim ''zemljama'' se nanosi na pogodnu [[Smola|smolu]], na koju se pojedinačni ioni lantanoida različito jako mogu vezati. Zatim se rastvor odvajaju od smole [[Ionoizmjenjivačka hromatografija|ionskoizmjenjivačkom hromatografijom]] pomoću sredstava koji s ionima grade komplekse poput [[EDTA]], [[DTPA]] i [[HEDTA]], te se zbog različite jačine veza između smole i iona lantanoida mogu odvojiti željeni ioni određenog lantanoida.<ref name="Ullmann" /><ref name="Gelis"/><ref name="Hubicka"/>
 
Hemijsko odvajanje je moguće putem različitih reakcija iterbij-, lutecij- i [[Tulij-acetat|tulij-acetata]] sa amalgamom [[natrij]]a. Tako iterbij gradi amalgam, dok spojevi lutecija i tulija ne reagiraju.<ref name="Marsh"/>
 
Dobijanje metalnog iterbija može se izvoditi elektrolizom istopljenih spojeva iterbij(III)-fluorida i iterbij(III)-hlorida, sa alkalnim ili zemnoalkalnim halogenidima do redukcije pri tački topljenja, te tečnim [[kadmij]]em ili [[cink]]om kao katodom. Osim ove, iterbij se može dobiti i metalotermičkom redukcijom iterbij(III)-fluorida sa [[kalcij]]em ili [[Iterbij(III)-oksid|iterbij(III)-oksida]] sa lantanom ili [[cerij]]em. Ako se ova posljednja reakcija izvodi u [[vakuum]]u, iterbij se mora [[destilacija|destilirati]] te se tako može odvojiti od drugih lantanoida.<ref name="Ullmann" />
 
== Upotreba ==
== Reference ==
{{refspisak|2|refs=
<ref name="lemken">{{Cite journal|author=N. Lemke, A. Ludlow, Z. Barber, T. Fortier, S. Diddams, Y. Jiang, S. Jefferts, T. Heavner, T. Parker, C. Oates: ''|title=Spin-1/2 Optical Lattice Clock.'' u: ''|journal=Physical Review Letters.'' |volume=103, |year=2009, str. |pages=063001–063004, {{|doi|=10.1103/PhysRevLett.103.063001}}</ref>
<ref name="Digonnet">{{Cite book|author=Michel J. F. Digonnet: ''[|url=https://books.google.ba/books?id=cogRJ6Lr-1gC&lpg=PP1&pg=PA169 |title=Rare-Earth-Doped Fiber Lasers and Amplifiers].'' |edition=2. izd. |publisher=CRC Press, |year=2001, ISBN |isbn=0-8247-4164-1, str. |pages=167–170.}}</ref>
<ref name="Butterworth">{{Cite book|author=John C. Ion: ''[|url=https://books.google.ba/books?id=eV7o7F2MYUUC&lpg=PP1&pg=PA97 |title=Laser processing of engineering materials: principles, procedure and industrial application].'' |publisher=Butterworth-Heinemann, |year=2005, ISBN |isbn=0-7506-6079-1, str. |page=97.}}</ref>
<ref name="Emsley">{{Cite book|author=John Emsley: ''[|url=https://books.google.ba/books?id=Yhi5X7OwuGkC&lpg=PP1&pg=PA492 |title=Nature's building blocks: an A-Z guide to the elements].'' |publisher=Oxford University Press, |year=2001, ISBN |isbn=0-19-850341-5, str. |pages=492–494.}}</ref>
<ref name="Halmshaw">{{Cite book|author=R. Halmshaw: ''[|url=https://books.google.ba/books?id=wJqBSA1exqoC&lpg=PP1&pg=PA60 |title=Industrial radiology: theory and practice].'' |edition=2. izd. |publisher=Springer, |year=1995, ISBN |isbn=0-412-62780-9, str. |pages=60–61.}}</ref>
<ref name="nubase">{{Cite journal|author=G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra|url=https: ''[//web.archive.org/web/20110720233206/http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf |title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties].'' u: ''|journal=Nuclear Physics.'' vol. |volume=A 729, |year=2003, str. |pages=3–128|doi=10.1016/S0375-9474(97)00482-X}}</ref>
<ref name="Römpp">''[https://roempp.thieme.de/roempp4.0/do/data/RD-25-00061 Ytterbium]''. u: ''Römpp Online''. Georg Thieme Verlag, pristupljeno dana 20. februara 2012.</ref>
<ref name="Christian">{{Cite journal|author=Ernst-Christian Koch, Volker Weiser, Evelin Roth, Sebastian Knapp, Stefan Kelzenberg: ''|title=Combustion of Ytterbium Metal.'' u: ''|journal=Propellants, Explosives, Pyrotechnics.'' |volume=37, |year=2012, str. |pages=9–11, {{|doi|=10.1002/prep.201100141}}</ref>
<ref name="Pyrolants">{{Cite journal|author=Ernst-Christian Koch, Arno Hahma: ''|title=Metal-Fluorocarbon Pyrolants. XIV: High Density-High Performance Decoy Flare Compositions Based on Ytterbium/Polytetrafluoroethylene/Viton®.'' u: ''|journal=Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie.'' |year=2012, str. |pages=721–724, {{|doi|=10.1002/zaac.201200036}}</ref>
<ref name="Chesnut">{{Cite journal|author=Gary Chesnut, Yogesh Vohra: ''|title=Structural and Electronic Transitions in Ytterbium Metal to 202 GPa.'' u: ''|journal=Physical Review Letters.'' |volume=82, |year=1999, str. |pages=1712–1715, {{|doi|=10.1103/PhysRevLett.82.1712}}</ref>
<ref name="Bucher">{{Cite journal|author=E. Bucher, P. Schmidt, A. Jayaraman, K. Andres, J. Maita, K. Nassau, P. Dernier: ''|title=New First-Order Phase Transition in High-Purity Ytterbium Metal.'' u: ''|journal=Physical Review B.'' |volume=2, |year=1970, str. |pages=3911–3917, {{|doi|=10.1103/PhysRevB.2.3911}}</ref>
<ref name="Jayaramana">{{Cite journal|author=A. Jayaraman: ''|title=Fusion Curve of Europium, Fusion, and fcc-bcc Transformation in Ytterbium at High Pressures.'' u: ''|journal=Physical Review.'' |volume=135, |year=1964, str. |pages=A1056–A1059, {{|doi|=10.1103/PhysRev.135.A1056}}</ref>
<ref name="Barnett">{{Cite journal|author=H. T. Hall, J. D. Barnett, L. Merrill: ''|title=Ytterbium: Transition at High Pressure from Face-Centered Cubic to Body-Centered Cubic Structure.'' u: ''|journal=Science.'' |volume=139, |year=1963, str. |pages=111–112, {{|doi|=10.1126/science.139.3550.111}}</ref>
<ref name="HoWi1938">{{Cite book|author=A. F. Holleman, E. Wiberg, N. Wiberg: ''|title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie''. |volume=102. izd. |publisher=de Gruyter, |location=Berlin |year=2007, ISBN |isbn=978-3-11-017770-1, str. |pages=1938–1944.}}</ref>
<ref name="Marsh">{{Cite journal|author=Joseph K. Marsh: ''|title=4. Rare-earth metal amalgams. Part III. The separation of ytterbium from its neighbours.'' u: ''|journal=Journal of the Chemical Society (Resumed).'' |year=1943, str. |page=8, {{|doi|=10.1039/JR9430000008}}</ref>
<ref name="Hubicka">{{Cite journal|author=Halina Hubicka, Dorota Drobek: ''|title=Anion-exchange method for separation of ytterbium from holmium and erbium.'' u: ''|journal=Hydrometallurgy.'' |volume=47, |year=1997, str. |pages=127–136, {{|doi|=10.1016/S0304-386X(97)00040-6}}</ref>
<ref name="Gelis">{{Cite journal|author=V. M. Gelis, E. A. Chuveleva, L. A. Firsova, E. A. Kozlitin, I. R. Barabanov: ''|title=Optimization of Separation of Ytterbium and Lutetium by Displacement Complexing Chromatography.'' u: ''|journal=Russian Journal of Applied Chemistry.'' |volume=78, |year=2005, str. |pages=1420–1426, {{|doi|=10.1007/s11167-005-0530-6}}</ref>
<ref name="Harald">Harald Elsner: ''Kritische Versorgungslage mit schweren Seltenen Erden – Entwicklung „Grüner Technologien“ gefährdet?'' u: ''Commodity Top News.'' br. 36, 2011. [http://www.bgr.bund.de/DE/Gemeinsames/Produkte/Downloads/Commodity_Top_News/Rohstoffwirtschaft/36_kritische-versorgungslage.pdf?__blob=publicationFile&v=4 (pdf)]</ref>
<ref name="Voloshin">{{Cite journal|author=A. V. Voloshin, Ya. A. Pakhomovsky, F. N. Tyusheva: ''|title=Keiviite Yb<sub>2</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>7</sub>, a new ytterbium silicate from amazonitic pegmatites of the Kola Peninsula.'' u: ''|journal=Mineralog. Zhurnal.'' |volume=5-5, |year=1983, str. |pages=94–99}} ([http://www.minsocam.org/ammin/AM69/AM69_1190.pdf Abstractsažetak inu ''American Mineralogist'', str. 1191.]; PDF).</ref>
<ref name="Harvey">{{Cite journal|author=Harvey M. Buck, Mark A. Cooper, Petr Cerny, Joel D. Grice, Frank C. Hawthorne: ''|title=Xenotime-(Yb), YbPO<sub>4</sub>, a new mineral species from the Shatford Lake pegmatite group, southeastern Manitoba, Canada.'' u: ''|journal=Canadian Mineralogist.'' |volume=37, |year=1999, str. |pages=1303–1306}} ([http://www.minsocam.org/msa/ammin/TOC/Abstracts/2000_Abstracts/Sept00_Abstracts/Jambor_p1321_00.pdf Sažetak u časopisu "American Mineralogist", str. 1324.]; PDF).</ref>
<ref name="Ullmann">{{Cite book|author=Ian McGill: ''|chapter=Rear Earth Elements.'' u: ''|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry.'' |publisher=Wiley-VCH, |location=Weinheim |year=2005, {{|doi|=10.1002/14356007.a22_607}}</ref>
<ref name="CRC90">{{cite book|editor=David R. Lide (izd.): ''|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics''. |edition=90. izd, |publisher=CRC Press/Taylor and Francis, |location=Boca Raton, FL, pogl. ''|chapter=Geophysics, Astronomy, and Acoustics; Abundance of Elements in the Earth's Crust and in the Sea'', str. |pages=14-18.}}</ref>
<ref name="klemmw">{{Cite journal|author=W. Klemm, H. Bommer: ''|title=Zur Kenntnis der Metalle der seltenen Erden.'' u: ''|journal=Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie.'' |volume=231, |year=1937, str. 138–171, {{|pages=|doi|=10.1002/zaac.19372310115}}</ref>
<ref name="thorpeet">{{Cite journal|author=F. W. Clarke, W. Ostwald, T. E. Thorpe, G. Urbain: ''|title=Bericht des Internationalen Atomgewichts-Ausschusses fuer 1909.'' u: ''|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft.'' |volume=42, |year=1909, str. |pages=11–17, {{|doi|=10.1002/cber.19090420104}}</ref>
<ref name="mgurbain">{{Cite journal|author=M. G. Urbain: ''[|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3099v/f759 |title=Un nouvel élément, le lutécium, résultant du dédoublement de l'ytterbium de Marignac].'' u: ''|journal=Comptes rendus.'' |volume=145, |year=1908, str. |pages=759–762}}</ref>
<ref name="monheft">{{Cite journal|author=C. Auer v. Welsbach: ''|title=Die Zerlegung des Ytterbiums in seine Elemente.'' u: ''|journal=Monatshefte für Chemie.'' |volume=29, |year=1908, str. |pages=181–225, {{|doi|=10.1007/BF01558944}}</ref>
<ref name="gallica">{{cite journal|author=Jean Charles Galissard de Marignac: ''[|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3044x.image.f636.langDE |title=Sur l’ytterbine, terre nouvelle, contenu dans la gadolinite].'' u: ''|journal=Comptes Rendus.'' |volume=87, |year=1878, str. |pages=578–581.}}</ref>
<ref name="Enghag">{{Cite book|author=Per Enghag: ''[|url=http://books.google.com.ag/books?id=aff7sEea39EC |title=Encyclopedia of the elements: technical data, history, processing, applications].'' |publisher=John Wiley & Sons, |year=2004, ISBN |isbn=3-527-30666-8, str. |page=448.}}</ref>
<ref name="Zhang">{{Cite journal|author=Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''|title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks.'' u: ''|journal=Journal of Chemical & Engineering Data.'' |volume=56, |year=2011, str. |pages=328–337, {{|doi|=10.1021/je1011086}}</ref>
<ref name="Weast">{{Cite book|author=Robert C. Weast (izd.): ''|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics''. |journal=CRC (Chemical Rubber Publishing Company), |location=Boca Raton |year=1990, ISBN |isbn=0-8493-0470-9, str. |pages=E-129 do E-145.}}, Vrijednostivrijednosti u navedenoj knjizi su navedene u g/mol i naznačene u ''cgs'' jedinicama. Ovdje navedena vrijednost je preračunata po SI sistemu i bez mjerne jedinice.</ref>
<ref name="Greenwood">{{Cite book|author=N. N. Greenwood, A. Earnshaw: ''|title=Chemie der Elemente.'' |edition=1. izd. |publisher=VCH, |location=Weinheim |year=1988, ISBN |isbn=3-527-26169-9, str. |page=1579.}}</ref>
<ref name="Harry H. Binder">{{Cite book|author=Harry H. Binder: ''|title=Lexikon der chemischen Elemente.'' |publisher=S. Hirzel Verlag, |location=Stuttgart |year=1999, ISBN |isbn=3-7776-0736-3.}}</ref>
<ref name="CIAAW">Standardna atomska težina iterbija na [http://www.ciaaw.org/ytterbium.htm ciaaw.org]</ref>
<ref name="IUPAC">[http://www.iupac.org/news/news-detail/article/standard-atomic-weight-of-ytterbium-revised.html Revdirana standardna atomska težina], na iupac.org</ref>