Razlika između verzija stranice "Ekranoplan"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 24:
Tokom [[Hladni rat|Hladnog rata]] dvije supersile [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Savez sovjetskih socijalističkih republika|SSSR]] tražile su mogućnosti letenja ispod [[radar]]<nowiki/>a. Sovjetski pronalazač [[Rostislav Aleksejev]] istraživao je [[efekat tla]]. Inače ovaj efekat poznaju piloti prilikom uzletanja i ateriranja, prilikom čega se gomila vazdušni jastuk ispod trupa aviona.<ref name="welt">{{Cite news|url=https://www.welt.de/print-welt/article663762/Monster-des-Kaspischen-Meeres-ist-enttarnt.html|title="Monster des Kaspischen Meeres" ist enttarnt|last=Boeck|first=Martin|date=10. 11. 1995|work=[[Welt Online]]|publisher=[[Die Welt]]|language=de|access-date=2. 10. 2017|via=}}</ref> Aleksejev je dizajnirao avion "KM" koji je imao 4 vertikalne turbine koje su dizale avion, dok su dvije dodatne turbine na repu služile kao pogon. Iznad površine mirne vode efekat tla je postajao efikasniji. Od 1963. počinje konstrukcija aviona, u industrijskoj zoni grada Groki, za vojne svrhe. Oko 7000 radnika učestvovalo je tokom planiranja i izgradnje "KM"-a. Brodovi su, u najvećoj tajnosti tokom noći, vozili dijelove aviona rijekom [[Volga|Volgo]]<nowiki/>m.<ref name="spiegel">{{cite news|last1=von Lüpke|first1=Marc|title=Sowjetische Geheimwaffe Ekranoplan|url=http://www.spiegel.de/einestages/kaspisches-seemonster-versetzte-geheimdienste-in-aufruhr-a-1006844.html|accessdate=28. 9. 2017|work=einestages|agency=[[Der Spiegel]]|publisher=[[Axel Springer Verlag]]|date=11. 12. 2014|language=de}}</ref>
===Prvi let===
Prvi let aviona obavio je 1966. pilot [[Vladimir Loginov]]. Ostvarena je brzina od 500 km/h, uz startnu masu od 544 tona. Let iznad vode, tokom nevremena uz visoke talase, bio je nestabilan. Aleksejev nije uspio pronaći rješenje. 1980. dogodila se, prilikom bure, nesreća gdje je KM potonuo a posada se uspjela spasiti. Sličan model "Orljonok", koje je bio znatno manji, imao je trup za 200 [[vojnik]]<nowiki/>a ili 2 [[tenk]]<nowiki/>a. Orljonov je bio dug 60 metara uz brzinu 400 km/h s dometom 1500 km. Nakon nesreće u 1975. Aleksejev je morao podnijeti ostavku kao šef projekta. Zvanično projekat aviona s efektom tla obustavljen je 1991. Za civilnu upotrebu nije bio isplativ zbog velike potrošnje [[Kerozin|goriva]]. Efekat tla stvarao je, prilikom starta, veliki [[Aerodinamički otpor|aerodinamični otpor]]. Prema tvrdnjama američkog obavještajca [[David R. Huff]]<nowiki/>a postojalo je više verzija ekranoplana, jedna je čak mogla da leti i na 3000 m. Uz to smatra Huff ekranoplan je iamo spremište za nuklearne bombe.<ref name="welt" />
== Tehnički podaci ==
| |||