Razlika između verzija stranice "Iterbij"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 138:
Najvažniji izvori iterbija su ležišta monacita i ksenotima u [[Kina|Kini]] i Maleziji (tamo je u vidu pratećeg minerala kasiteritu). Zbog slabe potražnje na svjetskom tržištu za ovim metalom, situacija sa proizvodnjom i zalihama iterbija ne smatra se kritičnom.<ref name="Harald"/>
== Proizvodnja ==
[[Datoteka:Ultrapure ytterbium, 2 grams. Original size in cm - 1 x 1.5.jpg|mini|100px|lijevo|Iterbij]]
Zbog teškog razdvajanja lantanoida, dobijanje iterbija je izuzetno komplicirano i dugotrajno. Polazni minerali poput monacita ili ksenotima se najprije rastapaju pomoću [[Kiseline|kiselina]] ili [[Baza (hemija)|baza]] u rastvor. Odvajanje iterbija od drugih lantanoida moguće je pomoću različitih metoda, pri čemu tehnički najvažniju predstavlja ionsko-izmjenjivačka metoda odvajanja, kao i za druge rijetke lantanoide. U tom procesu rastvor sa rijetkim ''zemljama'' se nanosi na pogodnu [[Smola|smolu]], na koju se pojedinačni ioni lantanoida različito jako mogu vezati. Zatim se rastvor odvajaju od smole [[Ionoizmjenjivačka hromatografija|ionskoizmjenjivačkom hromatografijom]] pomoću sredstava koji s ionima grade komplekse poput [[EDTA]], [[DTPA]] i [[HEDTA]], te se zbog različite jačine veza između smole i iona lantanoida mogu odvojiti željeni ioni određenog lantanoida.<ref name="Ullmann" /><ref name="Gelis"/><ref name="Hubicka"/>
Hemijsko odvajanje je moguće putem različitih reakcija iterbij-, lutecij- i [[Tulij-acetat|tulij-acetata]] sa amalgamom [[natrij]]a. Tako iterbij gradi amalgam, dok spojevi lutecija i tulija ne reagiraju.<ref name="Marsh"/>
Dobijanje metalnog iterbija može se izvoditi elektrolizom istopljenih spojeva iterbij(III)-fluorida i iterbij(III)-hlorida, sa alkalnim ili zemnoalkalnim halogenidima do redukcije pri tački topljenja, te tečnim [[kadmij]]em ili [[cink]]om kao katodom. Osim ove, iterbij se može dobiti i metalotermičkom redukcijom iterbij(III)-fluorida sa [[kalcij]]em ili [[Iterbij(III)-oksid|iterbij(III)-oksida]] sa lantanom ili [[cerij]]em. Ako se ova posljednja reakcija izvodi u [[vakuum]]u, iterbij se mora [[destilacija|destilirati]] te se tako može odvojiti od drugih lantanoida.<ref name="Ullmann" />
== Reference ==
{{refspisak|2|refs=
<ref name="Marsh">Joseph K. Marsh: ''4. Rare-earth metal amalgams. Part III. The separation of ytterbium from its neighbours.'' u: ''Journal of the Chemical Society (Resumed).'' 1943, str. 8, {{doi|10.1039/JR9430000008}}</ref>
<ref name="Hubicka">Halina Hubicka, Dorota Drobek: ''Anion-exchange method for separation of ytterbium from holmium and erbium.'' u: ''Hydrometallurgy.'' 47, 1997, str. 127–136, {{doi|10.1016/S0304-386X(97)00040-6}}</ref>
<ref name="Gelis">V. M. Gelis, E. A. Chuveleva, L. A. Firsova, E. A. Kozlitin, I. R. Barabanov: ''Optimization of Separation of Ytterbium and Lutetium by Displacement Complexing Chromatography.'' u: ''Russian Journal of Applied Chemistry.'' 78, 2005, str. 1420–1426, {{doi|10.1007/s11167-005-0530-6}}</ref>
<ref name="Harald">Harald Elsner: ''Kritische Versorgungslage mit schweren Seltenen Erden – Entwicklung „Grüner Technologien“ gefährdet?'' u: ''Commodity Top News.'' br. 36, 2011. [http://www.bgr.bund.de/DE/Gemeinsames/Produkte/Downloads/Commodity_Top_News/Rohstoffwirtschaft/36_kritische-versorgungslage.pdf?__blob=publicationFile&v=4 (pdf)]</ref>
<ref name="Voloshin">A. V. Voloshin, Ya. A. Pakhomovsky, F. N. Tyusheva: ''Keiviite Yb<sub>2</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>7</sub>, a new ytterbium silicate from amazonitic pegmatites of the Kola Peninsula.'' u: ''Mineralog. Zhurnal.'' 5-5, 1983, str. 94–99 ([http://www.minsocam.org/ammin/AM69/AM69_1190.pdf Abstract in American Mineralogist, str. 1191.]; PDF).</ref>
| |||