Verzija na dan 3 januar 2017 u 15:13 uredi Srđan (razgovor \| doprinosi) Urednici, Administratori interfejsa, Administratori 72.620 edits m rv – uklanjanje referenciranog sadržaja. ← Starija izmjena		Verzija na dan 10 mart 2017 u 21:47 uredi poništi El hombre (razgovor \| doprinosi) 82 edits m sit. Novija izmjena →
Red 1: '''Plasma''' ([[Grčki jezik\|grč.]] πλάσμα - "bilo šta formirano"<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dpla%2Fsma πλάσμα], Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek–English Lexicon'', on Perseus</ref>) jedno je od [[Agregatno stanje\|četiri osnovna stanja materije]], zajedno sa [[Čvrsto stanje tvari\|čvrstom tvari]], [[tečnost]]i i [[gas]]om. Plazma ima svojstva različita od ostalih stanja. Plazma se može napraviti grijanjem gasa ili ga podvrgavajući jakom elektromagnetnom polju primjenjenom [[laser]]om ili generatorom [[~~microval~~mikrovalovi\|mikrovalova]]~~ova~~. Ovo smanjuje ili povećava broj [[elektron]]a, kreirajući pozitivno ili negativno [[naboj (fizika)\|nabijene]] čestice zvane [[ion]]i,<ref>{{cite journal \|last1=Luo \|first1=Q-Z\|last2=D'Angelo\|first2=N\|last3=Merlino\|first3=R. L.\| date=1998\|title=Shock formation in a negative ion plasma\|journal= \|volume=5\|issue=8\|publisher=Department of Physics and Astronomy\| url=http://www.physics.uiowa.edu/~rmerlino/nishocks.pdf\|accessdate=2011-11-20}}</ref> te je popraćeno odvajanjem od [[molekularna veza\|molekularnih veza]], ako su prisutne.<ref name="Sturrock" /> Prisustvo značajnog broja [[nosilac naboja\|nosioca naboja]] čini plazmu [[električna konduktivnost\|električki konduktivnom]] tako da ona odgovara veoma jako na [[elektromagnetno polje]]. Kao gas, plazma nema određen oblik ili određenu zapreminu osim ako se ne postavi u posudu. Za razliku od gasova, pod uticajem magnetnog polja, može formirati strukture kao što su vlakna, grede i dvostruke slojeve.

Razlika između verzija stranice "Plazma (fizika)"