Razlika između izmjena na stranici "Lantanoidi"

Uklonjeno 112 bajtova ,  prije 3 godine
 
==Fizička svojstva elemenata ==
Gschneider i Daane (1988) pripisuju trend povećanja tačke topljenja preko serije, ([[lantan]], (920&nbsp;°C) – lutecij (1622&nbsp;°C) do mjere hibridizacije u 6s, 5D i 4f orbitali. Vjeruje se da je hibridizacija najveća za cerij, koji ima najnižu tačku topljenja od svih 795&nbsp;°C.<ref>Krishnamurthy, Nagaiyar and Gupta, Chiranjib Kumar (2004) ''Extractive Metallurgy of Rare Earths'', CRC Press, ISBN 0-415-33340-7</ref>
 
Lantanoidni metali su mehki; njihova tvrdoća raste tokom pripadajuće serije.<ref name = "Greenwood&Earnshaw">{{Greenwood&Earnshaw|pages=1230–1242}}</ref> Evropij se izdvaja, jer ima najnižu gustoću u seriji na 5,24 g/cm<sup>3</sup> i veliki najveći metalni radijus u seriji, sa 208,4 pm. Može se porediti sa [[barij]]em, koji ima metalni radijus od 222 pmi. Vjeruje se da je metal sadrži veći Eu<sup>2+</sup> ion samo dva elektrona u provodnom bendu. Iterbij stoga ima veliki metalni radijus, a za to je predloženo slično objašnjenje.<ref name = "Greenwood&Earnshaw"/>
[[Otpornost]]I lantanoidnih metala su relativno visoke, u rasponu 29-134 μ-om · cm. Ove vrijednosti mogu se odnositi na dobar provodnik kao što je [[aluminij]], koji ima otpornost od 2.655 μ-om · cm.
Sa izuzetkom La, Yb, i Lu (koji nemaju nesparenih F elektrona), lantanoidi su snažno paramagnetni, a to se odražava u njihovoj magnetnoj podložnosti. Gadolinij postaje feromagnetski na ispod 16&nbsp;°C (‘’Curie’’ tačka). Drugi teži lantaniodimo - terbij, disprozij, holmij, Erbij, tulij i iterbij - postaju feromagnetski na znatno nižim temperaturama.<ref>Cullity B. D. and Graham, C. D. (2011) ''Introduction to Magnetic Materials'', John Wiley & Sons, ISBN 9781118211496</ref>
 
<center>
{| class="wikitable" style="font-size: 95%; text-align: center;"
<nowiki>*</nowiki> Između inicijalnih [[ksenon|Xe]] i finalnih 6s<sup>2</sup> elektronskih ljuski
 
<nowiki>**</nowiki> Sm ima sličnu strukturu kao i drugi lantanoiidi ali ima neobičan ponavljanje sloja 9
 
Gschneider i Daane (1988) pripisuju trend povećanja tačke topljenja preko serije, ([[lantan]], (920&nbsp;°C) – lutecij (1622&nbsp;°C) do mjere hibridizacije u 6s, 5D i 4f orbitali. Vjeruje se da je hibridizacija najveća za cerij, koji ima najnižu tačku topljenja od svih 795&nbsp;°C.<ref>Krishnamurthy, Nagaiyar and Gupta, Chiranjib Kumar (2004) ''Extractive Metallurgy of Rare Earths'', CRC Press, ISBN 0-415-33340-7</ref>
Lantanoidni metali su mehki; njihova tvrdoća raste tokom pripadajuće serije.<ref name = "Greenwood&Earnshaw">{{Greenwood&Earnshaw|pages=1230–1242}}</ref> Evropij se izdvaja, jer ima najnižu gustoću u seriji na 5,24 g/cm<sup>3</sup> i veliki najveći metalni radijus u seriji, sa 208,4 pm. Može se porediti sa [[barij]]em, koji ima metalni radijus od 222 pmi. Vjeruje se da je metal sadrži veći Eu<sup>2+</sup> ion samo dva elektrona u provodnom bendu. Iterbij stoga ima veliki metalni radijus, a za to je predloženo slično objašnjenje.<ref name = "Greenwood&Earnshaw"/>
[[Otpornost]]I lantanoidnih metala su relativno visoke, u rasponu 29-134 μ-om · cm. Ove vrijednosti mogu se odnositi na dobar provodnik kao što je [[aluminij]], koji ima otpornost od 2.655 μ-om · cm.
Sa izuzetkom La, Yb, i Lu (koji nemaju nesparenih F elektrona), lantanoidi su snažno paramagnetni, a to se odražava u njihovoj magnetnoj podložnosti. Gadolinij postaje feromagnetski na ispod 16&nbsp;°C (‘’Curie’’ tačka). Drugi teži lantaniodimo - terbij, disprozij, holmij, Erbij, tulij i iterbij - postaju feromagnetski na znatno nižim temperaturama.<ref>Cullity B. D. and Graham, C. D. (2011) ''Introduction to Magnetic Materials'', John Wiley & Sons, ISBN 9781118211496</ref>
 
== Također pogledajte ==
23.119

izmjena