Razlika između verzija stranice "Stidna kost"

Sisari bez [[placenta|placente]] imaju projekcije stidne kosti koje su poznate kao [[epipubičnakost|epipubične kosti]]. One su evoluirale prve među izvedenim [[cinodonti]]ma, a razvile se dalje kao sredstvo za podršku savijanja bedrenih mišića, što olakšava razvoj uspravnog hoda.<ref>White, T.D. (August 9, 1989). "An analysis of epipubic bone function in mammals using scaling theory". Journal of Theoretical Biology 139 (3): 343–57. doi:10.1016/S0022-5193(89)80213-9. PMID 2615378.</ref> Međutim, oni sprečavaju ekspanziju [[trup]]a, preveniraju trudnoće i prisiljavaju životinje da rađaju mlade u larvenom stadiju (moderni [[torbarkengur|torbari]]I i [[Monotremata]]).<ref>Michael L. Power,Jay Schulkin. The Evolution Of The Human Placenta. pp. 68.</ref>

Sisari sa placentom su jedinstveni među svim sisarima, uključujući i druge [[eutheria]], jer su nakon što su izgubiili epipubičnu kost, razvili odgovarajuće prilagođene [[trudnoća|trudnoće]]. U nekim grupama, ostaci ove, prethodno stidne kosti, može se naći kao kost [[penis]]a (''[[os penis]]'').<ref>Frederick S. Szalay (11 May 2006). Evolutionary History of the Marsupials and an Analysis of Osteological Characters. Cambridge University Press. pp. 293–. ISBN 978-0-521-02592-8.</ref>