Razlika između izmjena na stranici "Teški metal"

Uklonjeno 538 bajtova ,  prije 3 godine
nema sažetka izmjene
m (Čvorevi.)
{{Preuređivanje}}
[[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a, teškog metala. <br> Prikazana je kocka od 1 cm<sup>3</sup><br>uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom [[oksidacija|oksidacijom]]. <br>Drugi naziv ''tungsten '' dolazi iz [[švedski jezik |švedskog]] ''tung sten" (=''težak kamen".<br> S gustinom od 19,52 gm/cm<sup>3</sup><br>Volfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)]]
 
[[Datoteka:Wolfram evaporated crystals and 1cm3 cube.jpg|thumb|right|300px|Uzorci [[volfram]]a, teškog metala. <br> Prikazana je kocka od 1 cm<sup>3</sup><br>uz šipke sa evaporiranim kristalima; najistaknutija šipka je oštećena vidljivom, djelimičnom [[oksidacija|oksidacijom]]. <br>Drugi naziv volframa (=''tungsten '') dolazi iz [[švedski jezik |švedskog]] ''tung sten" (=''težak kamen").<br> S gustinom od 19,52 gm/cm<sup>3</sup><br>Volframvolfram je oko 70% teži od olova (gustina 11,34)]]
'''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[Metal (hemija)|metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title=General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref>
 
'''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[Metal (hemija)|metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title= General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref>
== Definicije ==
 
== Definicije ==
{| cellpadding="1" cellspacing="1" border="0" style="font-size:90%; border:1px solid {{element color|table border}}; text-align:center; padding:2px; background:{{element color|table background}}; float:right; margin-left:20px"
! colspan=20 | GustoćeGustine metala i metaloida u tabeli periodnog sistema
|-
|
|[[Alkalni metalimetal|1]]
|[[ZemnoalkalniAlkalni metalizemni metal|2]]
|
|[[Grupa 3. grupa hemijskih elemenata|3]]
|[[Grupa 4. grupa hemijskih elemenata|4]]
|[[Grupa 5. grupa hemijskih elemenata|5]]
|[[Grupa 6. grupa hemijskih elemenataelemenat|6]]
|[[Group 7. grupa hemijskih elemenataelementa|7]]
|[[Grupa 8. grupa hemijskih elemenata|8]]
|[[9.Grupa grupa hemijskih9 elemenata|9]]
|[[10.Grupa grupa hemijskih elemenata10|10]]
|[[Grupa 11. grupa hemijskih elemenata|11]]
|[[Grupa 12. grupa hemijskih elemenata|12]]
|[[13.Boronska grupa hemijskih elemenata|13]]
|[[14.Grupa grupa hemijskih elemenata14|14]]
|[[15.Grupa grupa hemijskih elemenata15|15]]
|[[HalkogeniGrupa elementi16|16]]
|[[HalogeniGrupa elementi17|17]]
|[[PlemenitiGrupa plinovi 18|18]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#1. perioda|1&nbsp;]]
| [[Vodikvodik|H]]
| colspan=17 |
| [[Helij|He]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#2. perioda|2&nbsp;]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Litij|Li]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Berilij|Be]]
| colspan=11 |
|style="background:#d8d8d8"|[[Bor (element)|B]]
|[[Ugljikugljik|C]]
|[[Dušikdušik|N]]
|[[Kisikkisik|O]]
|[[Fluor|F]]
|[[Neon|Ne]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#3. perioda|3&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Natrijnatrij|Na]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Magnezij|Mg]]
| colspan=11 |
|[[Argon|Ar]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#4. perioda|4&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Kalijkalij|K]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Kalcijkalcij|Ca]]
|
|style="background:#d8d8d8"|[[Skandij|Sc]]
|style="background:#99ccff"|[[TitanijTitan|Ti]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Vanadij|V]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Hromhrom|Cr]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Mangan|Mn]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Željezoželjezo|Fe]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Kobalt|Co]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Nikl|Ni]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Bakarbakar|Cu]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Cinkcink|Zn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[GalijGallium|Ga]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Germanij|Ge]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Arsen|As]]
|[[Kripton|Kr]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#5. perioda|5&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Rubidij|Rb]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Stroncij|Sr]]
|style="background:#ff6666"|[[Paladij|Pd]]
|style="background:#ff6666"|[[Srebro|Ag]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Kadmijkadmij|Cd]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Indij|In]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Kalajkalaj|Sn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Antimon|Sb]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Telur|Te]]
|[[JodIodine|&thinsp;I&thinsp;]]
|[[Ksenon|Xe]]
|- <!-- All column widths are set in this (almost complete) row -->
|-
|width="5%" style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#6. perioda|6&nbsp;]]
|width="5%" style="background:#d8d8d8"|[[Cezijcezij|Cs]]
|width="5%" style="background:#99ccff"|[[Barij|Ba]]
|width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Hafnij|Hf]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Tantal|Ta]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Volframvolfram|W]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Renij|Re]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Osmij|Os]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Iridij|Ir]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Platina|Pt]]
| width="5%" style="background:#ff6666|[[Zlatozlato|Au]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Živaživa (element)|Hg]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Talij|Tl]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Olovo (element)olovo|Pb]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Bizmut|Bi]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Polonij|Po]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[AstatAstatin|At]]
| width="5%"|[[Radon|Rn]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodaPeriod periodnog sistema elemenata#7. perioda|7&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Francij|Fr]]
|style="background:#a1ffc3"|[[RadijRadiij|Ra]]
|†
|style="background:#ff6666"|[[LorensijLaurencij|Lr]]
|style="background:#ff6666"|[[Raderfordij|Rf]]
|style="background:#ff6666"|[[Dubnij|Db]]
|style="background:#ff6666"|[[SiborgijSeborgij|Sg]]
|style="background:#ff6666"|[[Borij|Bh]]
|style="background:#ff6666"|[[Hasij|Hs]]
|style="background:#ff6666"|[[MajtnerijMeitnerij|Mt]]
|style="background:#ff6666"|[[DarmštatijDarmstatij|Ds]]
|style="background:#ff6666"|[[RendgenijRentgenij|Rg]]
|style="background:#ff6666"|[[KopernicijKopernikij|Cn]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununtrij|113]]
|style="background:#ff6666"|[[Flerovij|Fl]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununpentij|115]]
|style="background:#ff6666"|[[Livermorij|Lv]]
|style="background:#E7FF8F"|[[UnunseptijUnunseptiij|117]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Ununoktij|118]]
|-
|-
| colspan=3|
| width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Lantan|La]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Cerij|Ce]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[PrazeodijPrazeodimij|Pr]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[NeodijNeodimij|Nd]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Prometij|Pm]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Samarij|Sm]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Gadolinij|Gd]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Terbij|Tb]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[DisprozijDisprosij|Dy]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Holmij|Ho]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Erbij|Er]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Tulij|Tm]]
| width="3.03%" style="background:#a1ffc3"|[[IterbijJiterbij|Yb]]
|
|
|style="background:#ff6666"|[[Kirij|Cm]]
|style="background:#ff6666"|[[Berkelij|Bk]]
|style="background:#ff6666"|[[Kalifornijkalifornij|Cf]]
|style="background:#ff6666"|[[AjnštajnijAjnsteinij|Es]]
|style="background:#ff6666"|[[Fermij|Fm]]
|style="background:#ff6666"|[[Mendelevij|Md]]
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendalegend|#d8d8d8|&nbsp;< 3,5 g/cm<sup>3</sup>}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendalegend|#e7ff8f|&nbsp;7 doto 9,99}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendalegend|#99ccff|&nbsp;3,5 doto 4,99}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendalegend|#ff6666|&nbsp;> 10}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendalegend|#a1ffc3|&nbsp;5 doto 6,99}}
|colspan=14|&nbsp;
|}
<br>
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus je [[2002]].zaključio da se, u prethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
<br>
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus zaključio je [[2002]].zaključio da se, u prethodnihproteklih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je totime potpunoovaj obesmislilotermin ovajpotpuno terminobesmišljen.
 
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku tećinutežinu]] i [[atomski broj]]. KriterijKriteriji gustoćegustine varira u rasponu od 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim, . smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo za one elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uranij]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
 
Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uran]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i. Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju [[aluminij]] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivi. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a, najmanje do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
 
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. U [[SAD]], [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koje
Teški metali su ponekad definirani na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, koji čine klasu B i granične metale. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferira donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A , koji imaju tendenciju ka niskoj [[elektronegativnost]]i i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionskm svojstvima]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]i i [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeniobojene [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čijičije [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksakompleksi]] obično u bojiobojeni". On je smatrao da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, oni koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i. Većina, ali ne svi, [[lanthanidlanthanidi]]i i [[aktinid]]i ćezadovoljavaju zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju nije [[aluminij]] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivinerastvorljivithe. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a, do najmanje do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.
 
Teški metali su ponekad definiranidefinirane na osnovu ponašanja [[Lewis kiselina]] (akceptora elektronskog para) i njihovih iona u vodenoj otopini, kojikao čine klasuklase B i graničnena metalegranici metala. U ovoj shemi, klase A metalnih iona preferirapreferiraju donore [[kisik]]a; ioni klase B preferiraju donore [[dušik]]a ili [[sumpor]]a, a granični ili ambivalenttni ioni pokazuju karakteristike klase A ili B, ovisno o okolnostima. Klase metala A metala, koji imaju tendenciju kada imaju nisku niskoj [[elektronegativnost]]i i oblik veza s velikim [[Ionska veza | ionskmionski svojstvimakarakterim]], su [[alkalni metal|baze]] i [[zemnoalkalni metal]]i; i [[ aluminij]], u grupi 3 elementa, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Metali B klase, koji imaju tendenciju povećanja elektronegativnosti i oblika veza sa značajnim [[kovalentna veza | kovalentnim]] osobinama, uglavnom teže tranzicijskim i posttranzicijskim metalima.
Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen.
 
Graničnu grupu metala uglavnom čine lakši tranzicijski i post-tranzicijski metali (plus [[arsen]] i [[antimon]]). Razlika između metala klase A i ostale dvije kategorije je oštra. Često citirani prijedlog koji koristiti ove kategorije klasifikacije, umjesto češćeg imena ''teški metal'', nije široko prihvaćen.
Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi. Istraživanje u [[2010]]. je pokazalo da se sve više koristi i da je postao dio jezika nauke. Sugerirani termin je prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
 
Nasuprot tom upitnom mišljenju, navođene sintagme ''teški metal'' redovno se upotrebljava u naučnoj literaturi., Istraživanje u [[2010]]. je pokazalo da se sve više koristi i čini se da je postao postala dio jezika nauke. Sugerirani terminSugerirano je termin prihvatljiv, s obzirom na praktičnost i bliskost, sve dok je popraćen striktnom definicijom.
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje, ponekad se nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu težine od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>).
 
Elementi atomskih brojeva od 104 ([[raderfordij]]) pa nadalje, se ponekad se nazivaju '''suprteški metali'''. Ostaje da se vidi da li je metel i [[element 118]], koji je najteži element u grupi [[plemeniti plin|plemenitih plinova]]. Predviđeni gustinski elemenati 104-118, u rasponu težine od oko 5 gm/cm<sup>3</sup> za element 118, do 41 gm41gm/cm<sup>3</sup> za [[hasij]] (element 108); ovaj drugi je 3,6 puta teži od olova (11,35 gm/cm<sup>3</sup>).
== Također pogledajte==
* [[Metal (hemija)]]
== Također pogledajte==
* [[Nemetal]]
* [[Metal (hemija)]]
* [[Nemetal]]
 
== =Reference ===
{{refspisakRefspisak}}
 
== Vanjski linkovi ==
<!-- Ne mogu ovako stajati vanjski linkovi, plus nema kategorije na Commonsu
{{commons|Hevy metal}}
== Vanjski linkovi ==
* http://revista.consumer.es/web/es/20010301/medioambiente/
* http://usuarios.lycos.es/ambiental/lodos.html
-->
 
[[Kategorija:Metalni elementi]]
23.119

izmjena