Razlika između izmjena na stranici "Teški metal"

Dodano 469 bajtova ,  prije 3 godine
m
→‎Definicije: Popravak periodnog sistema (imena elemenata i dr).
m (→‎Definicije: Popravak periodnog sistema (imena elemenata i dr).)
'''Teški metal''' je, šire uzevši, svaki relativno [[gustina|gusti]] [[metal]]. Određenija definicije, ponekad uključujući [[nemetal]]e, kao što su [[arsen]] i [[antimon]], ali nije široko prihvaćena. Zbog svoje težine i mnogih specijaliziranih svojstava, teški metali su korisni u skoro svim oblastima moderne ekonomske aktivnosti. Neki su [[otrov]]ni, ali brojni su bitne hranjive tvari u tragovima.<ref name=<“Atkins“>{{cite book|author=Atkins P., de Paula J.|year=2006|title=Physical chemistry, 8th Ed.|publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn= 0-7167-8759-8}}</ref><ref name=<“Whitten“>{{cite book|author=Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E.|year= 1992|title=General chemistry, 4th Ed.|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn= 0-03-072373-6}}</ref><ref name=<“Petrucci“>{{cite book|author=Petrucci R.H., Harwood W.S., Herring F.G.|year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn= 0-13-014329-4}}</ref><ref name=<“Laider“>{{cite book|author=Laidler K. J.|year=1978|title=Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn= 0-8053-5680-0}}</ref>
 
== Definicije ==
{| cellpadding="1" cellspacing="1" border="0" style="font-size:90%; border:1px solid {{element color|table border}}; text-align:center; padding:2px; background:{{element color|table background}}; float:right; margin-left:20px"
! colspan=20 | GustineGustoće metala i metaloida u tabeli periodnog sistema
|-
|
|[[Alkalni metalmetali|1]]
|[[AlkalniZemnoalkalni zemni metalmetali|2]]
|
|[[Grupa 3. grupa hemijskih elemenata|3]]
|[[Grupa 4. grupa hemijskih elemenata|4]]
|[[Grupa 5. grupa hemijskih elemenata|5]]
|[[Grupa 6. grupa hemijskih elemenatelemenata|6]]
|[[Group 7. grupa hemijskih elementaelemenata|7]]
|[[Grupa 8. grupa hemijskih elemenata|8]]
|[[Grupa9. grupa 9hemijskih elemenata|9]]
|[[Grupa10. grupa 10hemijskih elemenata|10]]
|[[Grupa 11. grupa hemijskih elemenata|11]]
|[[Grupa 12. grupa hemijskih elemenata|12]]
|[[Boronska13. grupa hemijskih elemenata|13]]
|[[Grupa14. grupa 14hemijskih elemenata|14]]
|[[Grupa15. grupa 15hemijskih elemenata|15]]
|[[Grupa 16. grupa hemijskih elemenata|16]]
|[[Grupa 17. grupa hemijskih elemenata|17]]
|[[Grupa18. grupa 18hemijskih elemenata|18]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#1. perioda|1&nbsp;]]
| [[vodikVodik|H]]
| colspan=17 |
| [[Helij|He]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#2. perioda|2&nbsp;]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Litij|Li]]
| style="background:#d8d8d8"|[[Berilij|Be]]
| colspan=11 |
|style="background:#d8d8d8"|[[Bor (element)|B]]
|[[ugljikUgljik|C]]
|[[dušikDušik|N]]
|[[kisikKisik|O]]
|[[Fluor|F]]
|[[Neon|Ne]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#3. perioda|3&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[natrijNatrij|Na]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Magnezij|Mg]]
| colspan=11 |
|[[Argon|Ar]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#4. perioda|4&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[kalijKalij|K]]
|style="background:#d8d8d8"|[[kalcijKalcij|Ca]]
|
|style="background:#d8d8d8"|[[Skandij|Sc]]
|style="background:#99ccff"|[[TitanTitanij|Ti]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Vanadij|V]]
|style="background:#E7FF8F"|[[hromHrom|Cr]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Mangan|Mn]]
|style="background:#E7FF8F"|[[željezoŽeljezo|Fe]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Kobalt|Co]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Nikl|Ni]]
|style="background:#E7FF8F"|[[bakarBakar|Cu]]
|style="background:#E7FF8F"|[[cinkCink|Zn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[GalliumGalij|Ga]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Germanij|Ge]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Arsen|As]]
|[[Kripton|Kr]]
|-
| style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#5. perioda|5&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Rubidij|Rb]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Stroncij|Sr]]
|
|style="background:#99ccff"|[[jitrijItrij|Y]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Cirkonij|Zr]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Niobij|Nb]]
|style="background:#ff6666"|[[Paladij|Pd]]
|style="background:#ff6666"|[[Srebro|Ag]]
|style="background:#E7FF8F"|[[kadmijKadmij|Cd]]
|style="background:#E7FF8F"|[[Indij|In]]
|style="background:#E7FF8F"|[[kalajKalaj|Sn]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Antimon|Sb]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Telur|Te]]
|[[IodineJod|&thinsp;I&thinsp;]]
|[[Ksenon|Xe]]
|-
|- <!-- All column widths are set in this (almost complete) row -->
|width="5%" style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#6. perioda|6&nbsp;]]
|width="5%" style="background:#d8d8d8"|[[cezijCezij|Cs]]
|width="5%" style="background:#99ccff"|[[Barij|Ba]]
|width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Hafnij|Hf]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Tantal|Ta]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[volframVolfram|W]]
| width="5%" style="background:#ff6666; color:#e7ff8f"|[[Renij|Re]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Osmij|Os]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Iridij|Ir]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Platina|Pt]]
| width="5%" style="background:#ff6666|[[zlaioZlato|Au]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[živa (element)Živa|Hg]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[Talij|Tl]]
| width="5%" style="background:#ff6666"|[[olovoOlovo (element)|Pb]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Bizmut|Bi]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Polonij|Po]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[AstatinAstat|At]]
| width="5%"|[[Radon|Rn]]
|-
|style="text-align:right; padding-right:2px;" | [[PeriodPerioda periodnog sistema elemenata#7. perioda|7&nbsp;]]
|style="background:#d8d8d8"|[[Francij|Fr]]
|style="background:#a1ffc3"|[[RadiijRadij|Ra]]
|†
|style="background:#ff6666"|[[LaurencijLorensij|Lr]]
|style="background:#ff6666"|[[RadrfordijRaderfordij|Rf]]
|style="background:#ff6666"|[[Dubnij|Db]]
|style="background:#ff6666"|[[SeborgijSiborgij|Sg]]
|style="background:#ff6666"|[[Borij|Bh]]
|style="background:#ff6666"|[[Hasij|Hs]]
|style="background:#ff6666"|[[MeitnerijMajtnerij|Mt]]
|style="background:#ff6666"|[[DarmstatijDarmštatij|Ds]]
|style="background:#ff6666"|[[RentgenijRendgenij|Rg]]
|style="background:#ff6666"|[[KopernikijKopernicij|Cn]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununtrij|113]]
|style="background:#ff6666"|[[Flerovij|Fl]]
|style="background:#ff6666"|[[Ununpentij|115]]
|style="background:#ff6666"|[[Livermorij|Lv]]
|style="background:#E7FF8F"|[[UnunseptiijUnunseptij|117]]
|style="background:#a1ffc3"|[[Ununoktij|118]]
|-
|-
| colspan=3|
| width="5%" {{element cell-asterisk|1}}
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[LantanuLantan|La]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[Cerij|Ce]]
| width="5%" style="background:#a1ffc3"|[[PrazeodimijPrazeodij|Pr]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[NeodimijNeodij|Nd]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Prometij|Pm]]
| width="5%" style="background:#E7FF8F"|[[Samarij|Sm]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Gadolinij|Gd]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Terbij|Tb]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[DisprosijDisprozij|Dy]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Holmij|Ho]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Erbij|Er]]
| width="3.03%" style="background:#E7FF8F"|[[Tulij|Tm]]
| width="3.03%" style="background:#a1ffc3"|[[JiterbijIterbij|Yb]]
|
|
|style="background:#ff6666"|[[Plutonij|Pu]]
|style="background:#ff6666"|[[Americij|Am]]
|style="background:#ff6666"|[[KurijKirij|Cm]]
|style="background:#ff6666"|[[Berkelij|Bk]]
|style="background:#ff6666"|[[kalifornijKalifornij|Cf]]
|style="background:#ff6666"|[[AjnsteinijAjnštajnij|Es]]
|style="background:#ff6666"|[[Fermij|Fm]]
|style="background:#ff6666"|[[Mendelevij|Md]]
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#d8d8d8|&nbsp;< 3,5 g/cm<sup>3</sup>}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendlegenda|#e7ff8f|&nbsp;7 do 9,99}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#99ccff|&nbsp;3,5 do 4,99}}
|colspan=5|&nbsp;
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=9|{{legendlegenda|#ff6666|&nbsp;> 10}}
|-
|
|style="text-align:left; font-size:90%" colspan=5|{{legendlegenda|#a1ffc3|&nbsp;5 do 6,99}}
|colspan=14|&nbsp;
|}
 
Ne postoji široko dogovoren kriterij u definiciji teških metala. Biohemičar J. H. Duffus je [[2002]].zaključio da se, u prethodnih 60 godina, upotrebljavalo toliko različitih definicija da je to potpuno obesmislilo ovaj termin.
 
Kvantitativni kriteriji koji se koriste za definiranje teških metala su uključivali [[gustina|gustinu]], [[atomska masa|atomsku tećinu]] i [[atomski broj]]. Kriterij gustoće varira u rasponu od 3,5 g/cm<sup>3</sup> do iznad 7 g/cm<sup>3</sup>. Definicija atomske težine počinje od [[natrij]]a (22,98) do više od 40. Međutim, smatra se da bi termin teški metal trebalo rezervirati samo za elemente s atomskom masom od 200 ili većom. Prema atomskom broju, kao teški metali obično se uzimaju veći od 20. Ponekad je ograničen na 92 ([[uranuranij]]). Od tih kriterija, najčešće se koristi [[gustina]] . Metaloidi ispunjavanju važeće kriterije i često se računaju kao teški metali, posebno u [[hemija okoliša|hemiji okoliša]].
 
Poznati su ili se već koriste kriteriji na osnovu hemijskog ponašanja ili [[periodni sistem|periodnoh ]]. [[SAD]] [[farmakopeja]] opisuje teške metale kao "metalne nečistoće koji su obojeni [[sulfid]]nim ionom". Prema Hawkesu, iz [[1997]]. godine, a u kontekstu pedeset godina iskustva sa pojmom, to su "nerastvorljivi metalni sulfidi i [[hidroksid]]i, čiji [[soli]] u vodi stvaraju obojene rastvore, a čiji su [[kompleks koordinacija| kompleksa]] obično u boji". On je da su teški metali, kao i svi metali u grupama 3 i 16, koji su u [[period 4|periodu 4]] ili većem; drugim riječima, u [[tranzicijski metal|tranzicijski]] i [[post-tranzicijski metal]]i. Većina, ali ne svi, [[lanthanid]]i i [[aktinid]]i će zadovoljiti ove definicije. Lantanid sulfidi su visoko obojeni. U ovom slučaju [[aluminij]] nije povezan sa grupom postranzicijskih metala. U ovoj definiciji se može naći većina, ali ne i svi, [[lantanid]]i i [[aktinid]]i. Lantanidi su intenzivno obojeni i nerastvorljivi. Pojedinačni ioni [[lantan]]a, [[europij]]a, [[gadolinij]], jiterbija i lutecija, u vodi su bezbojni. Lantanidni kompleksi imaju veoma sličnu boju kao i njihovo vodeni ioni (od kojih je većina obojena). Obojeni su i aktinidni sulfidi [[aktinij]]a, najmanje do [[americij]]a, a kada je riječ o topivosti aktinidnih sulfida, izvori su nekompletni ili kontradiktorni. S druge strane [[hidroksid]]i su nerastvorljivi. Međutim, mnogi aktinidni kompleksi imaju jake i žive boje.