Razlika između verzija stranice "Argon"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
No edit summary |
||
Red 194:
=== Hemijske ===
Kao i svi plemeniti gasovi, argon gotovo nikako ne reagira sa drugim elementima ili spojevima. Do danas poznat je samo jedan spoj argona dobijen u laboratoriji, argon-fluorohidrid '''HArF''', dobijen [[fotoliza|fotolizom]] sa [[fluorovodik]]om u matrici argon pri 7,5 K, te je identificiran na osnovu novih linija u infracrvenom spektru. Međutim taj spoj se raspada na temperaturama iznad 27 K.<ref name="leonid"/> Prema proračunima, trebalo bi postojati još spojeva argona u metastabilnom stanju koji se relativno sporije raspadaju, međutim do danas nije eksperimentalno potvrđeno njihovo postojanje. Neki od primjera su [[hlor]]ni analogi argon-fluorohidrita opće formule ''HArCl'', ali i spojevi pri kojima se [[proton]] zamjenjuje drugim grupama, kao naprimjer FArCCH kao organski spoj argona ili FArSiF<sub>3</sub> sa vezom između argona i [[silicij]]a.<ref name="arik"/> Argon gradi i određene klatrate, u kojima je on fizički "zatvoren" u prazne prostore između [[kristal]]a. Pri −183 °C argon-hidrat je stabilan, ali je njegova brzina stvaranja veoma spora, da bi se desila prekristalizacija. Ako je sa [[led]]om pomiješan i [[hloroform]], klatrat se stvara već pri −78 °C.<ref name="Ruzicka"/> Također je stabilan i klatrat argona u [[hidrohinon]]u.<ref name="crc"/>
=== Izotopi ===
Poznata su ukupno 23 [[izotop]]a argona kao i nekoliko [[nuklearni izomer|nuklearnih izomera]]. Među svim izotopima samo su tri stabilna: <sup>36</sup>Ar, <sup>38</sup>Ar i <sup>40</sup>Ar i mogu se naći u prirodi. Među njima, najviše je izotopa <sup>40</sup>Ar čiji udio u prirodnoj izotopskoj smjesi argona iznosi 99,6%. Izotopi <sup>36</sup>Ar i <sup>38</sup>Ar s udjelima od 0,34 % odnosno 0,06 % su veoma rijetki. Od nestabilnih izotopa <sup>39</sup>Ar ima [[vrijeme poluraspada]] od 269 godina dok <sup>42</sup>Ar ima 32,9 godina. Svi ostali izotopi se raspadaju mnogo brže te su im vremena poluraspada u nivou od 20 ns kod <sup>30</sup>Ar do 35,04 dana kod <sup>37</sup>Ar.<ref name="nubase"/>
Izotop <sup>40</sup>Ar se koristi za određivanje starosti [[stijena]] (takozvano kalij-argonsko datiranje). Pri tome do izražaja dolazi da se nestabilni <sup>40</sup>K sadržan u stijena polahko raspada do <sup>40</sup>Ar. Što se više [[kalij]]a raspadne do argona to je određena stijena starija.<ref name="römpp" /> Kratkoživući izotop <sup>41</sup>Ar se može upotrijebiti za ispitivanje gasovoda i gasnih instalacija. Provodeći kroz instalacije <sup>41</sup>Ar može se ispitivati njihova propusnost, zatvorenost ili ispravnost.<ref name="römpp" />
== Spojevi ==
Line 208 ⟶ 213:
== Reference ==
{{refspisak|2|refs=
<ref name="nubase">G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra: ''[http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties] (PDF)''. u: ''Nuclear Physics''. 2003, vol. A 729, str. 3–128.</ref>
<ref name="leonid">Leonid Khriachtchev, Mika Pettersson, Nino Runeberg, Jan Lundell, Markku Räsänen: ''A stable argon compound.'' u: ''Nature.'' 2000, 406, str. 874–876, {{doi|10.1038/35022551}}.</ref>
<ref name="arik">Arik Cohen, Jan Lundell, R. Benny Gerber: ''First compounds with argon–carbon and argon–silicon chemical bonds.'' u: ''J. Chem. Phys.'' 2003, 119, str. 6415–6417, {{doi|10.1063/1.1613631}}.</ref>
| |||