Razlika između izmjena na stranici "Latvijski lat"

Dodano 638 bajtova ,  prije 4 godine
nema sažetka izmjene
|web_kovnica =
}}
'''Lat''' ([[Letonski jezik|let.]]: ''lats'') je bio zvanična valuta u [[Letonija|Letoniji]] (Latviji) do [[1. januar|1. januara]] [[2014.]] Skraćenica za lat je Ls a iso 43 kod LVL. Lat je izdavala Banka Letonije ([[Letonski jezik|let.]]: "Latvijas Banka"). Štampanje je vršila njemačka štamparija ''[[Giesecke & Devrient GmbH]]''.<ref>{{cite web|title=Banknotes of the Bank of Latvia|url=https://www.bank.lv/en/banknotes-and-coins/lats-banknotes-and-coins/banknotes|publisher=Centralna banka Letonije|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref> Jedan lat sastoji se od 100 santima (''santīmu''). Lati su prvi put uvedeni [[1922]]. kada su zamijenili letonsku rublju koja je bila valuta od [[1919]]. do [[1922]], i kasnije ponovo između [[1992]]. i [[1993]]. kada su ponovo vraćeni lati.<ref name="oanda">{{cite web|title=Latvian Lats|url=https://www.oanda.com/currency/iso-currency-codes/LVL|website=OANDA|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref> Od [[1. januar|1. januara]] [[2014.]] lat je zamijenjen eurom.<ref name="MDR">{{cite news|last1=Bohne|first1=Martin|title=Stabilitätsanker oder Krisenwährung?|url=https://www.tagesschau.de/wirtschaft/eurolettland100.html|accessdate=18. 4. 2016|work=Tagesschau|agency=[[ARD]]|publisher=[[Mitteldeutscher Rundfunk]]|location=[[Bruxelles]]|language=de}}</ref> <ref>{{cite news|title=Lettland führt zum Jahr 2014 als 18. EU-Land den Euro ein|url=http://www.huffingtonpost.de/2014/01/01/lettland-euro-2014_n_4526950.html|accessdate=18. 4. 2016|agency=Huffington Post|date=1. 1. 2014|language=de}}</ref> Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata.
 
Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata.
 
U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web|title=Inflation and the euro|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html|publisher=[[Evropska centralna banka]]|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref>
 
==Novčanice==
Na novčanici od 10 lata prikazana je rijeka [[Daugava]].
Motivi na prvim novčanicama su bili narodni heroji poput [[Krišjānis Valdemārs]] i [[Jānis Čakste]].
Novčanice od 1993. su imale također poznate ličnosti i nacionalni simboli. Na apoenima od 5 lata je naslikano Drvo Latvije, 10 lata prikazuje rijeku Daugavu, 20 lata tipičnu kuću u Latviji, 50 lata jedrenjak i 100 lata portret intelektualca Krišijānisa Baronsa. Novčanica od 500 lata je koristila portret ženske osobe s nadimkom "Milda".<ref name="LT"/>
==Kovanice==
Prve kovanice od srebra, apoen od 5 lata, imale su kao motiv žensku osobu u narodnoj nošnji. Ovaj motiv je s vremenom dobio nadimak "Milda", i time postao simbol nezavisne Latvije.<ref name="LT"/>
==Historija==
Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala i vlastita valuta. Monetarno stanje je bilo haotično, korištene su [[ruska rublja]] kao i [[njemačka istočna marka]]. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija [[Ringolds Kalniņš]], pod utjecajem bankara [[Izidor Friedman|Izidora Friedmana]], pokušao je uvesti valutu [[zlatni standard|pokrivenu]] [[zlato]]m. Ovaj plan je osujećen od strane [[Parlament Letonije|Parlamenta Letonije]]. 14. novembra se uvodi lat. Novčanice su izdavane u apoenima od 10, 20, 25 ,50, 100 i 500 lata. Manja jedinica je bila santima (let. santīms), koja je nastala iz francuske riječi za 1/100 (centime). Kovanice su kovane od raznih metala: apoeni od 1, 2 i 5 lata od [[srebro|srebra]]; 1, 2 i 5 santima od [[bronza|bronze]]; 10, 20 i 50 santima od [[nikl]]a. Okupacija od strane SSSR-a dovodi do ukidanja lata i uvođenja rublje. Neke porodice su uspjele sačuvati staru valutu koja je kasnije opet dobila na vrijednosti. Od 1988. sve više se traži ponovno uvođenje lata. Ustavni sud Latvije 31. jula 1990 donosi zakon o vlastitoj valuti, u tom trenutku Republika Latvija još nije bila priznata od SSSR-a. Nakon punog sticanja nezavisnoti u augustu 1991 uvodu se latvijska rublja kao privremena valuta. Krajem 1993. izdaje s ponovo latvijski lat.<ref name="LT">{{cite web|title=Lats – The Latvian National Currency|url=https://latvianhistory.com/2013/06/05/lats-the-latvian-national-currency/|website=Latvian History|accessdate=18. 4. 2016|language=en|date=5. 6. 2013}}</ref>
 
 
U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web|title=Inflation and the euro|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html|publisher=[[Evropska centralna banka]]|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref>
 
 
==Historija==
Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala i vlastita valuta. Monetarno stanje je bilo haotično, korištene su [[ruska rublja]] kao i [[njemačka istočna marka]]. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija [[Ringolds Kalniņš]], pod utjecajem bankara [[Izidor Friedman|Izidora Friedmana]], pokušao je uvesti valutu [[zlatni standard|pokrivenu]] [[zlato]]m. Ovaj plan je osujećen od strane [[Parlament Letonije|Parlamenta Letonije]]. 14. novembra se uvodi lat. Novčanice su izdavane u apoenima od 10, 20, 25 ,50, 100 i 500 lata. Manja jedinica je bila santima (let. santīms), koja je nastala iz francuske riječi za 1/100 (centime). Kovanice su kovane od raznih metala: apoeni od 1, 2 i 5 lata od [[srebro|srebra]]; 1, 2 i 5 santima od [[bronza|bronze]]; 10, 20 i 50 santima od [[nikl]]a. Okupacija od strane SSSR-a dovodi do ukidanja lata i uvođenja rublje. Neke porodice su uspjele sačuvati staru valutu koja je kasnije opet dobila na vrijednosti. Od 1988. sve više se traži ponovno uvođenje lata. Ustavni sud Latvije 31. jula 1990 donosi zakon o vlastitoj valuti, u tom trenutku Republika Latvija još nije bila priznata od SSSR-a. Nakon punog sticanja nezavisnoti u augustu 1991 uvodu se latvijska rublja kao privremena valuta. Krajem 1993. izdaje s ponovo latvijski lat.<ref name="LT">{{cite web|title=Lats – The Latvian National Currency|url=https://latvianhistory.com/2013/06/05/lats-the-latvian-national-currency/|website=Latvian History|accessdate=18. 4. 2016|language=en|date=5. 6. 2013}}</ref>
 
==Reference==