Verzija na dan 18 april 2016 u 20:51 uredi Zagor Te Nej 2013 (razgovor \| doprinosi) Urednici 7.907 edits mNo edit summary ← Starija izmjena		Verzija na dan 18 april 2016 u 21:07 uredi poništi Zagor Te Nej 2013 (razgovor \| doprinosi) Urednici 7.907 edits mNo edit summary Novija izmjena →
Red 1: {{Izmjene u toku}} ~~{{Nedostaju izvori}}~~ {{Infokutija valuta \|ime_valute =Letonski lat Line 10 ⟶ 9: \|iso_kod = \|korisnik_država ={{Latvija}} \|stopa_inflacije =-0,6 (2013.)<ref name="ECB"/> \|izvor_datum_inf = \|najmanja_jedinica =santima Line 24 ⟶ 23: \|web_kovnica = }} '''Lat''' ([[Letonski jezik\|let.]]: ''lats'') je bio zvanična valuta u [[Letonija\|Letoniji]] (Latviji) do [[1. januar\|1. januara]] [[2014.]] Skraćenica za lat je Ls a iso 43 kod LVL. Lat je izdavala Banka Letonije ([[Letonski jezik\|let.]]: "Latvijas Banka"). Štampanje je vršila njemačka štamparija ''[[Giesecke & Devrient GmbH]]''.<ref>{{cite web\|title=Banknotes of the Bank of Latvia\|url=https://www.bank.lv/en/banknotes-and-coins/lats-banknotes-and-coins/banknotes\|publisher=Centralna banka Letonije\|accessdate=18. 4. 2016\|language=en}}</ref> Jedan lat sastoji se od 100 santima (''santīmu''). Lati su prvi put uvedeni [[1922]]. kada su zamijenili letonsku rublju koja je bila valuta od [[1919]]. do [[1922]], i kasnije ponovo između [[1992]]. i [[1993]]. kada su ponovo vraćeni lati.<ref name="oanda">{{cite web\|title=Latvian Lats\|url=https://www.oanda.com/currency/iso-currency-codes/LVL\|website=OANDA\|accessdate=18. 4. 2016\|language=en}}</ref> Od [[1. januar\|1. januara]] [[2014.]] lat je zamijenjen eurom.<ref name="MDR">{{cite news\|last1=Bohne\|first1=Martin\|title=Stabilitätsanker oder Krisenwährung?\|url=https://www.tagesschau.de/wirtschaft/eurolettland100.html\|accessdate=18. 4. 2016\|work=Tagesschau\|agency=~~Mitteldeutscher Rundfunk~~[[ARD]]\|publisher=~~ARD~~[[Mitteldeutscher Rundfunk]]\|location=[[Bruxelles]]\|language=de}}</ref> <ref>{{cite news\|title=Lettland führt zum Jahr 2014 als 18. EU-Land den Euro ein\|url=http://www.huffingtonpost.de/2014/01/01/lettland-euro-2014_n_4526950.html\|accessdate=18. 4. 2016\|agency=Huffington Post\|date=1. 1. 2014\|language=de}}</ref> Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata. Line 32 ⟶ 31: U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web\|title=Inflation and the euro\|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html\|publisher=[[Evropska centralna banka]]\|accessdate=18. 4. 2016\|language=en}}</ref> ~~U [[2005]]. godini inflacija je iznosila 6.7%.~~ ==Historija== Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala vlastita valuta. Finansijkso stanje je bilo haotično, korištene su ruska rublja kao i njemačka istočna marka. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija Ringolds Kalniņš, pod utjecajem bankara Izidora Friedmana, pokušao je uvesti valutu pokrivenu zlatom. Ovaj plan je osujećen od strane Parlamenta Letonije. <ref name="LT">{{cite web\|title=Lats – The Latvian National Currency\|url=https://latvianhistory.com/2013/06/05/lats-the-latvian-national-currency/\|website=Latvian History\|accessdate=18. 4. 2016\|language=en\|date=5. 6. 2013}}</ref>

Razlika između verzija stranice "Latvijski lat"