Razlika između izmjena na stranici "Latvijski lat"

Dodana 884 bajta ,  prije 4 godine
m
nema sažetka izmjene
m
m
{{Izmjene u toku}}
{{Nedostaju izvori}}
{{Infokutija valuta
|ime_valute =Letonski lat
|iso_kod =
|korisnik_država ={{Latvija}}
|stopa_inflacije =-0,6 (2013.)<ref name="ECB"/>
|izvor_datum_inf =
|najmanja_jedinica =santima
|web_kovnica =
}}
'''Lat''' ([[Letonski jezik|let.]]: ''lats'') je bio zvanična valuta u [[Letonija|Letoniji]] (Latviji) do [[1. januar|1. januara]] [[2014.]] Skraćenica za lat je Ls a iso 43 kod LVL. Lat je izdavala Banka Letonije ([[Letonski jezik|let.]]: "Latvijas Banka"). Štampanje je vršila njemačka štamparija ''[[Giesecke & Devrient GmbH]]''.<ref>{{cite web|title=Banknotes of the Bank of Latvia|url=https://www.bank.lv/en/banknotes-and-coins/lats-banknotes-and-coins/banknotes|publisher=Centralna banka Letonije|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref> Jedan lat sastoji se od 100 santima (''santīmu''). Lati su prvi put uvedeni [[1922]]. kada su zamijenili letonsku rublju koja je bila valuta od [[1919]]. do [[1922]], i kasnije ponovo između [[1992]]. i [[1993]]. kada su ponovo vraćeni lati.<ref name="oanda">{{cite web|title=Latvian Lats|url=https://www.oanda.com/currency/iso-currency-codes/LVL|website=OANDA|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref> Od [[1. januar|1. januara]] [[2014.]] lat je zamijenjen eurom.<ref name="MDR">{{cite news|last1=Bohne|first1=Martin|title=Stabilitätsanker oder Krisenwährung?|url=https://www.tagesschau.de/wirtschaft/eurolettland100.html|accessdate=18. 4. 2016|work=Tagesschau|agency=Mitteldeutscher Rundfunk[[ARD]]|publisher=ARD[[Mitteldeutscher Rundfunk]]|location=[[Bruxelles]]|language=de}}</ref> <ref>{{cite news|title=Lettland führt zum Jahr 2014 als 18. EU-Land den Euro ein|url=http://www.huffingtonpost.de/2014/01/01/lettland-euro-2014_n_4526950.html|accessdate=18. 4. 2016|agency=Huffington Post|date=1. 1. 2014|language=de}}</ref>
 
Postojale su novčanice u iznosima 5, 10, 20, 50, 100 i 500 lata i kovanice 1 i 2 lata kao i od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 santima. Postojale su i specijalne jubilarne verzije napravljene od zlata i srebra u vrijednostima 2, 10, 20 i 100 lata.
 
 
U [[2013]]. godini inflacija je iznosila -0,6%.<ref name="ECB">{{cite web|title=Inflation and the euro|url=http://www.ecb.europa.eu/stats/prices/hicp/html/inflation.en.html|publisher=[[Evropska centralna banka]]|accessdate=18. 4. 2016|language=en}}</ref>
U [[2005]]. godini inflacija je iznosila 6.7%.
 
 
==Historija==
Proglašavanjem Republike Letonije 1918. nije postojala vlastita valuta. Finansijkso stanje je bilo haotično, korištene su ruska rublja kao i njemačka istočna marka. Prva nacionalna valuta uvodi se 1924. s latvijskom rubljom. Ministar finansija Ringolds Kalniņš, pod utjecajem bankara Izidora Friedmana, pokušao je uvesti valutu pokrivenu zlatom. Ovaj plan je osujećen od strane Parlamenta Letonije. <ref name="LT">{{cite web|title=Lats – The Latvian National Currency|url=https://latvianhistory.com/2013/06/05/lats-the-latvian-national-currency/|website=Latvian History|accessdate=18. 4. 2016|language=en|date=5. 6. 2013}}</ref>