Razlika između verzija stranice "Renij"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
|||
Red 120:
Spojevi renija su poznati u svim oksidacijskim stanjima između -3 i +7, sa izuzetkom -2. Oksidacijska stanja +7, +6, +4 i +2 su najčešća.<ref name="holeman"/> Renij je najčešće komercijalno dostupan u vidu soli kao perrenat, uključujući [[natrij-perrenat]] i [[amonij-perrenat]]. Oni su bijele čvrste tvari, rastvorljive u vodi.<ref name="Brauer"/>
Najčešći hloridi renija su ReCl<sub>6</sub>, [[Renij-pentahlorid|ReCl<sub>5</sub>]], ReCl<sub>4</sub> i [[Renij-trihlorid|ReCl<sub>3</sub>]].<ref name="greenwood"/> Strukture ovih spojeva često uključuju ekstenzivne Re-Re veze, koje su karakteristične za ovaj metal u oksidacijskim stanjima nižim od 7. [[Soli (hemijski spojevi)|Soli]] [Re<sub>2</sub>Cl<sub>8</sub>]<sup>2−</sup> imaju četvorostruku metal-metal vezu. Iako najviši hlorid renija ima stanje Re(VI), fluor daje derivate d<sup>0</sup> Re(VII) u [[renij-heptafluorid]]u. Također su dosta izučavani jodidi i bromidi renija. Slično volframu i molibdenu, s kojima dijeli mnoge hemijske sličnosti, renij gradi široki spektar oksohalida. Najčešći su oksohloridi, poput ReOCl<sub>4</sub> i ReOCl<sub>3</sub>.
[[Datoteka:Perrhenic-acid-3D-balls.png|lijevo|thumb|120px|Perrenijska kiselina usvaja neobičnu strukturu.]]
Najčešći oksid renija je isparljivi, bezbojni [[Renij(VII)-oksid|Re<sub>2</sub>O<sub>7</sub>]]. [[Renij-trioksid]] ReO<sub>3</sub> usvaja strukturu sličnu [[perovskit]]u. Među drugim oksidima poznati su Re<sub>2</sub>O<sub>5</sub>, [[Renij(IV)-oksid|ReO<sub>2</sub>]] i Re<sub>2</sub>O<sub>3</sub>.<ref name="greenwood"/> Sulfidi su renij-disulfid (ReS<sub>2</sub>) i direnij-heptasulfid Re<sub>2</sub>S<sub>7</sub>. Soli perrenati mogu biti prevedene do tetratioperrenata djelovanjem [[amonij-hidrosulfid]]a.<ref name="Goodman"/>
=== Drugi spojevi ===
[[Renij-diborid]] (ReB<sub>2</sub>) je vrlo tvrda supstanca koja ima tvrdoću uporedivu sa [[volfram-karbid]]om, [[silicij-karbid]]om, [[titanij-diborid]]om ili [[cirkonij-diborid]]om.<ref name="Jiaqian"/>
=== Organorenijski spojevi ===
[[Direnij-dekakarbonil]] je najpoznatiji pojam u organorenijskoj hemiji. Njegova redukcija sa natrij amalgamom daje Na[Re(CO)<sub>5</sub>] gdje je renij u formalnom oksidacijskom stanju -1.<ref name="Breimair"/> Direnij-dekakarbonil se može oksidirati [[brom]]om do bromopentakarbonilrenij(I):<ref name="Schmidt"/>
:Re<sub>2</sub>(CO)<sub>10</sub> + Br<sub>2</sub> → 2 Re(CO)<sub>5</sub>Br
Redukcijom ovog pentakarbonila sa [[cink]]om i acetatnom kiselinom dobija se pentakarbonilhidridorenij:<ref name=Urb/>
:Re(CO)<sub>5</sub>Br + Zn + HOAc → Re(CO)<sub>5</sub>H + ZnBr(OAc)
== Upotreba ==
Line 131 ⟶ 141:
== Reference ==
{{refspisak|
<ref name="Schmidt">{{cite journal|journal=Inorganic Syntheses|title=Pentacarbonylrhenium Halides|author=Steven P. Schmidt; Trogler, William C.; Basolo, Fred | volume=28|year=1990|pages=154–159|doi=10.1002/9780470132593.ch42|series=Inorganic Syntheses|isbn=978-0-470-13259-3}}</ref>
<ref name="Breimair">{{cite journal|doi = 10.1002/cber.19901230103|title = Nucleophile Addition von Carbonylmetallaten an kationische Alkin-Komplexe [CpL2M(η2-RC≡CR)]+ (M = Ru, Fe): μ-η1:η1-Alkin-verbrückte Komplexe|year = 1990|author = Breimair, Josef ''et al.''|journal = Chemische Berichte|volume = 123|page = 7}}</ref>
<ref name=Urb>{{cite journal|author=Michael A. Urbancic; John R. Shapley|title=Pentacarbonylhydridorhenium|journal=Inorganic Syntheses|volume=28|pages=165–168 |year=1990 |doi =10.1002/9780470132593.ch43 |series=Inorganic Syntheses|isbn=978-0-470-13259-3}}</ref>
<ref name="Jiaqian">{{cite journal| author=Jiaqian Qin; He, Duanwei; Wang, Jianghua ''et al.'' |title=Is Rhenium Diboride a Superhard Material?| journal= Advanced Materials |volume=20|year =2008| pages=4780–4783| doi=10.1002/adma.200801471| issue=24}}</ref>
<ref name="Goodman">{{cite journal|author =Goodman J. T.; Rauchfuss, T. B. |title=Tetraethylammonium-tetrathioperrhenate [Et<sub>4</sub>N] [ReS<sub>4</sub>] |journal=Inorganic Syntheses |year=2002|volume=33|pages=107–110 |doi=10.1002/0471224502.ch2}}</ref>
<ref name=Brauer>Glemser, O. (1963) "Ammonium Perrhenate" u: ''Handbook of Preparative Inorganic Chemistry'', 2. izd., G. Brauer (ur.), Academic Press, NY., vol. 1, str. 1476–85.</ref>
| |||