Razlika između verzija stranice "Natrij-nitrat"

| Hemijski spoj = Natrijum Natrij-nitrat

'''Natrijum Natrij-nitrat''' NaNO₃ je najvažniji [[nitrat]] koji se pojavljuje u [[priroda|prirodi]]. Prije svega nalazi se u [[Čile]]u, pa se zato i naziva ''čilska šalitra''. Manjih nalazišta ima u Egiptu, Maloj Aziji, Kolumbiji i Kaliforniji, ali od tehničkog značaja su samo nalazišta u Čileu.

Sirova čilska šalitra većinom je veoma onečišćena [[pijesak|pijeskom]] i [[glina|glinom]], te raznim drugim [[soli]]ma (najčešće [[natrijum natrij-hlorid]]om). Osim toga sadrži nešto natrijumnatrij-, magnezijummagnezij- i kalcijumkalcij- sulfata i malim količinama kalcijum kalcij-jodata, te je siva ili smeđa kamena masa. Iz ovog materijala dobija se natrijum natrij-nitrat izluživanjem vrućom [[voda|vodom]]. Pri tom se nastali rastvor natrijum natrij-nitrata [[filtriranje|filtrira]] da se odvoji glineni mulj i zaostali nerastvoreni natrijum natrij-hlorid, a zatim hladi pri čemu [[kristalizacija|kristalizira]]. Dobijeni natrijum natrij-nitrat je 98%-tan. Matični lugovi sadrže natrijum natrij-jodat i služe za dobijanje joda.

U Njemačkoj se natrijum natrij-nitrat dobija pretežno iz sode sa nitratnom kiselinom:

Natrijum Natrij-nitrat kristalizira iz vodenog rastvora u obliku bezbojnih, kockastih romboedara (kubična šalitra), koji imaju [[talište]] na 307°C, a kod 380°C počinju se raspadati. U vodi se lahko rastvara i [[rastvorljivost]] mu jako raste sa porastom temperature.

Veći dio čilske šalitre služio je prije za [[gnojivo]], ostali dio upotrebljavao se za dobijanje nitratne kiseline i kalijumovekalijeve šalitre. Danas natrijumnatrij-nitrat ima značenje samo još kao gnojivo.