Verzija na dan 12 novembar 2015 u 17:54 uredi Yahadzija (razgovor \| doprinosi) Urednici 23.119 edits mNo edit summary ← Starija izmjena		Verzija na dan 12 novembar 2015 u 18:02 uredi poništi Yahadzija (razgovor \| doprinosi) Urednici 23.119 edits No edit summary Novija izmjena →
Red 3: \| Hemijski spoj = Uracil \| Druga imena = 2-oksi-4-oksi pirimidin,<br />2,4(1H,3H)-pirimidindion,<br />2,4-dihidroksipirimidin,<br /> 2,4-pirimidindiol \| Sumarna formula = C<sub>4</sub>H<sub>4</sub>N<sub>2</sub>O<sub>2</sub> \| CAS registarski broj =66-22-8 Line 22 ⟶ 21: [[Datoteka:Uracil-3D-balls.png\|mini\|thumb\|200px\|Prostorna struktura uracila]] [[Datoteka:Uracil-3D-vdW.png\|mini\|thumb\|200px\|3D struktura uracila]] '''Uracil''' ('''U''') je jedna od pet [[nukleobaza]] koje učestvuju u pohranjivanju i transferu [[Genetička informacija\|genetičke informacije]]. Sadrže je sve kategorije [[RNK]] ([[iRNK]], [[tRNK]] i dr.), gdje zamenjuje [[timin]] koji se nalazi u [[DNK]]. Line 36 ⟶ 34: Za razliku od timina, uracil se lakše degradira u [[citozin]]. Nespecifično, a izuzetno rijetko se nađe i u [[molekula]]ma [[DNK]]. Uracil je uobičajen u prirodi, gdje se javlja kao pirimidinski derivat.<ref>Reginald H., Grisham, C. M. (1997): Principals of Biochemistry with a Human Focus. United States: Brooks/Cole Thomson Learning.</ref> Ime "uracil" potiče iz [[1885]]. od [[Njemačka\|njnjemačkog]] hemičara Roberta Behrenda, koji je namjeravao sintetizirati derivate [[mokraćna kiselina\|mokraćne kiseline]].<ref>Behrend R. (1885) [http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015026321698;view=1up;seq=11 Versuche zur Synthese von Körpern der Harnsäurereihe, Annalen der Chemie, 229: 1-44. , 11: Dasselbe stellt sich sonach als Methylderivat der Verbindung: [molecular structure of uracil] welche ich willkürlich mit dem Namen Uracil belege, dar. (The same [compound] is therefore represented as the methyl derivative of the compound [illustration of uracil's structure], which I will arbitrarily endow with the name "uracil".)</ref> Originalno otkriće udiscovered in [[1900]]. kada je Alberto Ascoli izolirao hidrolizom kvaščevog [[nuklein]]a;<ref>Ascoli A. (1900): [http://books.google.com/books?id=SXtNAAAAYAAJ&pg=PA161#v=onepage&q&f=false "Ueber ein neues Spaltungsprodukt des Hefenucleins"] (On a new cleavage product of nucleic acid from yeast). Zeitschrift für Physiologische Chemie, 31: 161-164.</ref>, a također je nađen u goveđem [[timus]]u, [[slezina\|slezini]], [[haringa\|haringi]] [[sperma\|spermi]] i [[žitarice[\|žitaricama]]. To je planarni nezasićene spoj koji ima sposobnost da apsorbira svjetlo.▼ ▲Uracil je uobičajen u prirodi, gdje se javlja kao pirimidinski derivat.<ref>Reginald H., Grisham, C. M. (1997): Principals of Biochemistry with a Human Focus. United States: Brooks/Cole Thomson Learning.</ref> Ime "uracil" potiče iz [[1885]]. od [[Njemačka\|nj hemičara Roberta Behrenda, koji je namjeravao sintetizirati derivate [[mokraćna kiselina\|mokraćne kiseline]].<ref>Behrend R. (1885) [http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015026321698;view=1up;seq=11 Versuche zur Synthese von Körpern der Harnsäurereihe, Annalen der Chemie, 229: 1-44. , 11: Dasselbe stellt sich sonach als Methylderivat der Verbindung: [molecular structure of uracil] welche ich willkürlich mit dem Namen Uracil belege, dar. (The same [compound] is therefore represented as the methyl derivative of the compound [illustration of uracil's structure], which I will arbitrarily endow with the name "uracil".)</ref> Originalno otkriće udiscovered in [[1900]]. kada je Alberto Ascoli izolirao hidrolizom kvaščevog [[nuklein]]a;<ref>Ascoli A. (1900): [http://books.google.com/books?id=SXtNAAAAYAAJ&pg=PA161#v=onepage&q&f=false "Ueber ein neues Spaltungsprodukt des Hefenucleins"] (On a new cleavage product of nucleic acid from yeast). Zeitschrift für Physiologische Chemie, 31: 161-164.</ref>, a također je nađen u goveđem [[timus]]u, [[slezina\|slezini]], [[haringa\|haringi]] [[sperma\|spermi]] i [[žitarice[žitaricama]]. To je planarni nezasićene spoj koji ima sposobnost da apsorbira svjetlo. Studije iz [[2008]]. godine, na osnovu odnosa izotopa <sup>12</sup>/C<sup> 13</sup>C [[organskih spojeva]], našle su da su na [[Murchison meteorit]]u prisutni uracil, [[ksantin]] i srodnne [[ molekula\|molekule]], što indicira da su formirane i van [[Zemlja\|Zemlje]].<ref name='Murch_base'>{{Cite journal \|last1=Martins\|first1=Zita \|last2=Botta \|first2=Oliver \|last3=Fogel \|first3=Marilyn L.\|last4=Sephton \|first4=Mark A. \|last5=Glavin \|first5=Daniel P.\|last6=Watson \|first6=Jonathan S. \|last7=Dworkin \|first7=Jason P.\|last8=Schwartz \|first8=Alan W. \|last9=Ehrenfreund \|first9=Pascale \|title=Extraterrestrial nucleobases in the Murchison meteorite \|journal=[[Earth and Planetary Science Letters]] \|date=15 June 2008 \|volume=270 \|issue=1–2 \|pages=130–136 \|doi=10.1016/j.epsl.2008.03.026 \|url= \|bibcode=2008E&PSL.270..130M\|arxiv = 0806.2286 \|display-authors=9 }}</ref><ref>{{cite web \|author=[[Agence France-Presse\|AFP]] Staff \|title=We may all be space aliens: study \|date=20 August 2009 \|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5j_QHxWNRNdiW35Qr00L8CkwcXyvw \|publisher=[[Agence France-Presse\|AFP]] \|accessdate=2011-08-14 }}</ref> Line 51 ⟶ 48: Oksidativnom degradacijom uracil producira [[urea\|ureu]] i [[maleična kiselina\|maleičnu kiselinu] u prisustvu [[vodik]]ovog peroksida H<sub>2</sub>O<sub>2</sub> i Fe<sup>2+</sup> ili dvoatomskog [[kisik]]a i Fe<sup>2+</sup>. Uracil je [[slaba kiselina]]. Prvi korak [[~~jonizacija~~ionizacija\|~~jonizacije~~ionizacije]] uracila nije poznat.<ref>Zorbach W. W. (1973): Synthetic procedures in nucleic acid chemistry: Physical and physicochemical aids in determination of structure. Vol 2. Wiley-Interscience, New York.</ref>Negativni naboj je na anionu [[kisik]]a i održava konstantu kiselinske disocijacije: pK<sub>a</sub> manje ili jednako 12, bazni pK<sub>a</sub> = -3.4, dok je kiselinski pK<sub>a</sub> = 9.38<sub>9</sub>. U gasovitoj fazi, uracil ima 4 mjesta sa više [[kiselina\|kiseline]] nego [[voda\|vode]].<ref name="Lee1">Lee, J. K., Kurinovich M. (2005): Mass Spectrom. J. Am. Soc., 13 (8): 985-95.</ref> == Reference ==

Razlika između verzija stranice "Uracil"