Jedro (biologija): razlika između verzija

Uklonjeno 5 bajtova ,  prije 7 godina
m
nema sažetka izmjene
No edit summary
mNo edit summary
[[Datoteka:Diagram human cell nucleus.svg|mini|'''Dijagram jedra [[eukarioti|eukariota]]''']]
==Definicija==
[[Image:HeLa Hoechst 33258.jpg|thumb|350px|right|Ćelija [[HeLa]] obojene za posnmatranje jedarne [[DNK]] (plavo, boja Hoechst).<br> Centralna i krajnja desna ćelija su u [[interfaza|interfazi]], pa je uočljivi čitavo jedro. <br>Na lijevoj strani, ćelija je u [[mitozemitoza|mitozi]] ipa je njena [[DNK je]] kondenzirana.]]
{{Organelle diagram}}
 
{{Organelle diagram}}
'''Jedro''' je najupadljivija, velika organela eukariotskih [[ćelija]]. Sam naziv - [[latinski|lat]]. ''nucleus'' znači jezgro - govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi [[DNK]], u kojoj su uskladištene informacije o građi i funkcionisanju ćelije. U jedru se, dakle, nalazi jedarni dio sveukupnog [[genom]]a [[eukarioti|eukariota]]. Jedro regulira sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK ([[replikacija]]) i svih vrsta RNK ([[transkripcija]]), kao i dijela [[protein]]a ([[translacija]]). Ćelija najčešće ima jedno jedro, mada ima i onih sa više jedara (polinuklearne ćelije), a i veoma rijetko ćelija bez jedra (takvi su npr. eritrociti skoro svih [[sisar]]a).
==Opis==
Ovi periodi se odlikuju karakterističnim i specifičnim promjenama u jedru.
Većina eukariotskih [[organizam]]a u svojim ćelijama ima samo jedno jedro. Izuzeci od ovog pravila su, na primjer, neki predstavnici [[alga|algi]] i [[gljiva]]. Višejedarnost je u životinjskom svijetu rijetka. Poznato je, recimo, da (među [[protozoa]]ma) paramecijum ima redovno dva jedra; manje jedro je tzv. [[mikronukleus]] i učestvuje u razmnožavanju, dok veće jedro ([[makronukleus]]) ima ulogu u [[metabolizam|metabolizmu]] životinje. Kod višećelijskih organizama veći broj jedara se javlja samo u vlaknima poprečnoprugastih [[mišić]]a, a koja su nastala stapanjem većeg broja ćelija (sincitija). Među eukariotskim organizmima, [[crvena krvna zrnca]] [[sisar]]a (osim [[kamila|kamile]]) nemaju jedra. Ova bezjedarnost je sekundarna pojava.
 
Iako se jedro može javiti u različitim oblicima, najčešće je loptasto ili elipsoidno. U ćelijama [[leukociti|bijelih krvnih zrnaca]] jedro uvijek ima režnjeviti, razuđeni oblik. U praživotinja se često javljaju različiti oblici: izdužen, izvijen, kobasičast itd. U živim ćelijama, kao što je rečeno, interfazno jedro izgleda homogeno i optički prazno. Na fiksiranim (specifično obojenim) preparatima jedro ispoljava svoje odgovarajuće strukture.
*[[Hromosomska garnitura]]
*[[Genom]]
[[Kategorija:ĆelijaĆelije]]
[[Kategorija:Organele]]
[[Kategorija:Jedro]]
[[Kategorija:Nukleinske kiseline]]
 
23.119

izmjena