Razlika između verzija stranice "Jedro (biologija)"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
(review)-Dopuna |
|||
Red 3:
'''Jedro''' je najupadljivija, velika organela eukariotskih [[ćelija]]. Sam naziv - [[latinski|lat]]. ''nucleus'' znači jezgro - govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi [[DNK]], u kojoj su uskladištene informacije o građi i funkcionisanju ćelije. U jedru se, dakle, nalazi jedarni dio sveukupnog [[genom]]a [[eukarioti|eukariota]]. Jedro regulira sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK ([[replikacija]]) i svih vrsta RNK ([[transkripcija]]), kao i dijela [[protein]]a ([[translacija]]). Ćelija najčešće ima jedno jedro, mada ima i onih sa više jedara (polinuklearne ćelije), a i veoma rijetko ćelija bez jedra (takvi su npr. eritrociti skoro svih [[sisar]]a).
==Opis==
Jedro je važna i obavezna komponenta svih [[eukarioti|eukariotskih]] ćelija. Ono je dobro izraženo, s izuzetkom nekih [[bakterija]] i modrozelenih algi, kod kojih je jedarni ma-terijal organizovan kao nukleoid. Obično ima oblik okruglog prozračnog tijela, okruženog tankom jedrovom opnom. U živim ćelijama ono je optički homogena struktura u kojoj se uočava jedno ili više malih tjelešaca - [[
*interfazni ili metabolički i *mitotički period (period diobe).
Ovi periodi se odlikuju karakterističnim i specifičnim promjenama u jedru.
Line 36 ⟶ 37:
Glavne hemijske komponente hromosoma su [[nukleinske kiseline]] i [[proteini]]. Na ove komponente, od cjelokupne hromosomske mase, otpada 70-90%. Osim [[DNK]] i [[protein]a, hromosomi sadrže različite količine [[RNK]] i ne[[histon]]skih proteina. Količina DNK i kiselih proteina veoma varira u zavisnosti od [[metabolizam|metaboličke]] aktivnosti ćelija.
Unutrašnja struktura hromosoma je veoma složena. Ona se danas intenzivno proučava raznim sredstvima i metodama, što omogućava da se dobije potpunija predstava o hromosomu kao strukturnoj i funkcionalnoj jedinici jedra.
==Reference==
{{reference}}
| |||