Wikipedia

Razlika između verzija stranice "Ćirilica"

Pregled historije
[pregledana izmjena][pregledana izmjena]
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m Promijenjen stepen zaštite za "Ćirilica": radi izmjene ([Uredi=Dopustite samo automatski potvrđenim korisnicima] (neograničeno) [Pomjeri=Dopustite samo automatski potvrđenim korisnicima] (neograničeno))
m Popravak ASCII koda, replaced: а → a (11) using AWB
Red 13:
***[[bjeloruski jezik|bjeloruski]]
***[[srpski jezik|srpski]] (koji uz ćirilicu ravnopravno koristi i latinicu)
***[[bosanski jezik| bosanski]] (koji uz ćirilicu ravnopravno koristi i latinicu)
***[[hrvatski jezik|hrvatski]]
***[[makedonski jezik|makedonski]]
Red 21:
***[[tadžički jezik|tadžički]]
**[[romanski jezici]]
***[[rumunski jezik|rumunski]] (do [[19. vijek|19. vijeka]]a, a u [[Moldavija|Moldaviji]] između [[1940]] i [[1989]] (vidi [[moldavski jezik|moldavski]]))
**ostali indoevropski jezici
***[[romski jezik|romski]] (u [[Bosna i Hercegovina|Bosni]] i [[Srbija|Srbiji]] i zemljama bivšeg [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSR]])
Red 108:
 
Napomene vezane za tvrdi i meki znak:
# Kada se jotovani samoglasnik (samoglasnik koji počiće sa /j/) nađe iza suglasnika, suglasnik biva palatalizovan (/j/ se miješa sa suglasnikom) a /j/ neće biti izgovoreno. Tvrdi znak označava da se to ne treba desiti, dok će se /j/ pojaviti ispred samoglasnika. Meki znak označava da se suglasnik palatalizuje ali da će se /j/ ispred samoglasnika čuti. Meki znak na kraju riječi označava da se suglasnik pred njim palatalizuje. Primjeri: татa - ta; тя - tja; тья - tjja; тъя - tja; т - t; ть - tj.
# U ortografiji prije reforme [[pravopis|pravopisa]]a [[ruski jezik|ruskog jezika]], u [[staroruski jezik|starorouskom jeziku]], kao i u [[crkvenoslovenski jezik|crkvenoslovenskom]] ovi se znakovi zovu "jerovima" (debelim i tankim). Historijski, "tvrdi i meki znaci" uzimaju mjesto danas nepostojećih muklih glasova zadnjeg i prednjeg reda. (U našem jeziku su se ti glasovi prvo ujednačili u mukli glas srednjeg reda, a u tzv. "jakoj poziciji" dali [[nepostojano a]]. Danas taj srednjeg reda postoji u [[bugarski jezik|bugarskom]]. Pogledajte napomene za [[bugarski jezik]]).
 
Historijska slova:
 
Prije 1918. postojalo je još četiri slova u upotrebi: Іі (zamijenjeno sa Ии), Ѳѳ (ФитаФитa "фитафитa" ili "титатитa" ili "тетатетa", zamijenjena sa Фф), Ѣѣ (Ять "јатјaт", zamijenjeno sa Ее)), i Ѵѵ (ижицаижицa "ižica", zamijenjeno sa Ии).
 
====[[ukrajinski jezik|Ukrajinski]] ====
Kao u ruskom sa izuzecima:
 
* ГГ je zvučan strujni suglasnik i zove se "Ге". Između Ге i Де nalazi se Гје (ҐҐ, ґґ) i izgovara se kao umekšano /g/. (Ovo slovo nije bilo zvanično korišteno u Sovjetskom Savezu, pa se ne nalazi u mnogim ćiriličnim fontovima.)
* Је se izgovara kao /E/ i zove se "Е". Јо ne postoji. Između E i Жe postoji slovo Je (ЄЄ, єє) koje se izgovara kao /jE/ i koje izgleda kao obrnuto rusko slovo E. Rusko slovo E ne postoji.
* И se izgovara kao /l/ i zove se "Y" (Tvrdo I). Kratko И se zove "kratko Y". Između Y i kratkog Y postoji slovo И (ІІ, іі) i izgovara se kao /i/ a izgleda kao latinično slovo I i slovo Ји (ЇЇ, її) i izgovaa se kao /ji/ a izgleda kao latinično slovo I sa dijarezom (dvije identične tačke iznad slova kao kod ruskog slova Jo).
* Јери ne postoji.
* Tvrdi znak se ne koristi; umjesto njega se u toj potrebi koristi apostrof.
Red 126:
====[[bjeloruski jezik|Bjeloruski]]====
Kao ruski osim:
* И izgleda kao latinično slovo I (ІІ, іі). (Ali, kratko И izgleda kao u ruskom!)
* Između У i Еф postoji slovo kratko У (ЎЎ, ўў), koje izgleda kao У (УУ) sa akcentom brev i izgovorom w/ kao u engleskim diftonzima u "now" i "low".
* ШћаШћa ne postoji.
* Tvrdi znak se ne koristi; umjesto njega se u toj potrebi koristi apostrof.
* ГГ predstavlja zvučni strujni suglasnik. Ima Ґґ.
* "Дз" kao "Ђ", "Дж" kao "Џ".
 
Red 146:
* Spelovanje srpske azbuke je drukčije nego spelovanje ruske. Suglasnici se izgovaraju samo korištenjem poluglasnika kao pomoći.
* Je se izgovara kao /E/ i zove se "E". Jo ne postoji. Rusko slovo E ne postoji.
* Između Д i Е postoji slovo Ђ (Ђ, ђ), koje se izgovara kao /d<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kao Ћерв, samo što ima zakrivljenje na desnoj nožici.
* Kratko И ne postoji. Između И i КаКa nalazi se slovo Ј (Ј, ј) i izgovara kao /j/ i izgleda kao latinično slovo Ј.
* Između Л i М је слово Љ (Љ, љ) kоје sе izgovara kao /l<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kaо Л sa prilijepljenim mekim znakom sa desne strane.
* Između Н i О је слово Њ (Њ, њ) kоје sе izgovara kao /n<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kao Н sa prilijepljenim mekim znakom sa desne strane.
* Između Т i У nalazi se slovo Ђерв (Ћ, ћ) kоје sе izgovara kao /t<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kao malo latiničko slovo H sa crticom u gornjem dijelu lijeve uspravne linije.
* Između Ч i Ш nalazi se slovo Џ (Џ, џ) koje se izgovara kao /dZ/ i koje liči na Ц samo sa crticom pomjerenom na sredinu donje vodoravne linije.
* Ш je posljednje slovo; ostalo ne postoji.
Red 156:
====[[makedonski jezik|Makedonski]] ====
Kao u našem osim:
* Između З i И se nalazi slovo Дз (&#1029;Ѕ, &#1109;ѕ) kоје sе izgovara kao /dz/ a isto je kao latinično slovo S.
* Гј zamjenjuje Ђ (&#1027;Ѓ, &#1107;ѓ) a izgovara se kao /g<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kao Г sаsa [[akut|akutom]]om.
* Кј zamjenjuje Ђерв (&#1036;Ќ, &#1116;ќ) a izgovara se kao /k<sup><small>j</small></sup>/ i izgleda kao K sa [[akut|akutom]]om.
 
=== Neslavenski jezici ===
Red 167:
!ćirilica !! kajdarska latinična transliteracija
|-
|&#1040;aАa || Aa
|-
|Әә || Ää
|&#1240;&#1241; || &Auml;&auml;
|-
|&#1041;&#1073;Бб || Bb
|-
|&#1042;&#1074;Вв || Vv
|-
|&#1043;&#1075;Гг || Gg
|-
|Ғғ || Ğğ
|&#1170;&#1171; || &#286;&#287;
|-
|&#1044;&#1076;Дд || Dd
|-
|&#1045;&#1077;Ее || Ee
|-
|&#1025;&#1105;Ёё || Yo yo
|-
|&#1046;&#1078;Жж || Jj
|-
|&#1047;&#1079;Зз || Zz
|-
|&#1048;&#1080;Ии || Iy iy
|-
|&#1049;&#1081;Йй || Yy
|-
|&#1050;&#1082;Кк || Kk
|-
|&#1178;&#1179;Ққ || Qq
|-
|&#1051;&#1083;Лл || Ll
|-
|&#1052;&#1084;Мм || Mm
|-
|&#1053;&#1085;Нн || Nn
|-
|Ңң || Ññ
|&#1186;&#1187; || &Ntilde;&ntilde;
|-
|&#1054;&#1086;Оо || Oo
|-
|Өө || Öö
|&#1256;&#1257; || &Ouml;&ouml;
|-
|&#1055;&#1087;Пп || Pp
|-
|&#1056;&#1088;Рр || Rr
|-
|&#1057;&#1089;Сс || Ss
|-
|&#1058;&#1090;Тт || Tt
|-
|&#1059;&#1091;Уу || Ww
|-
|&#1200;&#1201;Ұұ || Uu
|-
|Үү || Üü
|&#1198;&#1199; || &Uuml;&uuml;
|-
|&#1060;&#1092;Фф || Ff
|-
|&#1061;&#1093;Хх || Xx
|-
|&#1210;&#1211;Һһ || Hh
|-
|&#1062;&#1094;Цц || Cc
|-
|Чч || Çç
|&#1063;&#1095; || &Ccedil;&ccedil;
|-
|Шш || Şş
|&#1064;&#1096; || &#350;&#351;
|-
|&#1065;&#1097;Щщ || ??
|-
|&#1066;&#1098;Ъъ || ??
|-
|Ыы || Iı
|&#1067;&#1099; || I&#305;
|-
|&#304;iİi || &#304;iİi
|-
|&#1068;&#1100;Ьь || ??
|-
|&#1069;&#1101;Ээ || Ee
|-
|&#1070;&#1102;Юю || Yu yu
|-
|&#1071;&#1103;Яя || Ya ya
|}
 
== Ćirilica u Unikodu ==
U [[Unikod|Unikodu]]u ćirilički blok se prostire između od U+0400 do U+052F. Znaci između pozicije U+0400 i U+045F su u osnovi znaci iz kodnog rasporeda [[ISO 8859-5]] pomereni nagore za 864 pozicija. Znakovi u opsegu između U+0460 i U+0489 su istorijski i ne koriste se u savremenim jezicima. Znakovi u prostoru od U+048A i U+052F su dodatni znaci za različite neslovenske ćiriličke azbuke.
 
[[Unikod]] ne uključuje akcentovana ćirilička slova, ali se mogu dobiti kombinovanjem sa različitim [[dijakritički znak|dijakritičkim znacima]]. Tako se dodavanjam U+0301 ("kombinujući akut") posle slova koje se želi akcentovati dobija akcentovano slovo (tj. ы́ э́ ю́ я́). Neki jezici (kao što je savremeni [[crkvenoslovenski jezik]]) još uvijek nisu u potpunosti podržani.
Red 261:
|&nbsp;||&nbsp;||<code>0</code>||<code>1</code>||<code>2</code>||<code>3</code>||<code>4</code>||<code>5</code>||<code>6</code>||<code>7</code>||<code>8</code>||<code>9</code>||<code>A</code>||<code>B</code>||<code>C</code>||<code>D</code>||<code>E</code>||<code>F</code>
|- align="center"
|<code>400</code>||&nbsp;||&#1024;Ѐ||&#1025;Ё||&#1026;Ђ||&#1027;Ѓ||&#1028;Є||&#1029;Ѕ||&#1030;І||&#1031;Ї||&#1032;Ј||&#1033;Љ||&#1034;Њ||&#1035;Ћ||&#1036;Ќ||&#1037;Ѝ||&#1038;Ў||&#1039;Џ
|- align="center"
|<code>410</code>||&nbsp;||&#1040;А||&#1041;Б||&#1042;В||&#1043;Г||&#1044;Д||&#1045;Е||&#1046;Ж||&#1047;З||&#1048;И||&#1049;Й||&#1050;К||&#1051;Л||&#1052;М||&#1053;Н||&#1054;О||&#1055;П
|- align="center"
|<code>420</code>||&nbsp;||&#1056;Р||&#1057;С||&#1058;Т||&#1059;У||&#1060;Ф||&#1061;Х||&#1062;Ц||&#1063;Ч||&#1064;Ш||&#1065;Щ||&#1066;Ъ||&#1067;Ы||&#1068;Ь||&#1069;Э||&#1070;Ю||&#1071;Я
|- align="center"
|<code>430</code>||&nbsp;||&#1072;a||&#1073;б||&#1074;в||&#1075;г||&#1076;д||&#1077;е||&#1078;ж||&#1079;з||&#1080;и||&#1081;й||&#1082;к||&#1083;л||&#1084;м||&#1085;н||&#1086;о||&#1087;п
|- align="center"
|<code>440</code>||&nbsp;||&#1088;р||&#1089;с||&#1090;т||&#1091;у||&#1092;ф||&#1093;х||&#1094;ц||&#1095;ч||&#1096;ш||&#1097;щ||&#1098;ъ||&#1099;ы||&#1100;ь||&#1101;э||&#1102;ю||&#1103;я
|- align="center"
|<code>450</code>||&nbsp;||&#1104;ѐ||&#1105;ё||&#1106;ђ||&#1107;ѓ||&#1108;є||&#1109;ѕ||&#1110;і||&#1111;ї||&#1112;ј||&#1113;љ||&#1114;њ||&#1115;ћ||&#1116;ќ||&#1117;ѝ||&#1118;ў||&#1119;џ
|- align="center"
|<code>460</code>||&nbsp;||&#1120;Ѡ||&#1121;ѡ||&#1122;Ѣ||&#1123;ѣ||&#1124;Ѥ||&#1125;ѥ||&#1126;Ѧ||&#1127;ѧ||&#1128;Ѩ||&#1129;ѩ||&#1130;Ѫ||&#1131;ѫ||&#1132;Ѭ||&#1133;ѭ||&#1134;Ѯ||&#1135;ѯ
|- align="center"
|<code>470</code>||&nbsp;||&#1136;Ѱ||&#1137;ѱ||&#1138;Ѳ||&#1139;ѳ||&#1140;Ѵ||&#1141;ѵ||&#1142;Ѷ||&#1143;ѷ||&#1144;Ѹ||&#1145;ѹ||&#1146;Ѻ||&#1147;ѻ||&#1148;Ѽ||&#1149;ѽ||&#1150;Ѿ||&#1151;ѿ
|- align="center"
|<code>480</code>||&nbsp;||&#1152;Ҁ||&#1153;ҁ||&#1154;҂||&#1155;҃||&#1156;҄||&#1157;҅||&#1158;҆||&#1159;҇||&#1160;҈||&#1161;҉||&#1162;Ҋ||&#1163;ҋ||&#1164;Ҍ||&#1165;ҍ||&#1166;Ҏ||&#1167;ҏ
|- align="center"
|<code>490</code>||&nbsp;||&#1168;Ґ||&#1169;ґ||&#1170;Ғ||&#1171;ғ||&#1172;Ҕ||&#1173;ҕ||&#1174;Җ||&#1175;җ||&#1176;Ҙ||&#1177;ҙ||&#1178;Қ||&#1179;қ||&#1180;Ҝ||&#1181;ҝ||&#1182;Ҟ||&#1183;ҟ
|- align="center"
|<code>4A0</code>||&nbsp;||&#1184;Ҡ||&#1185;ҡ||&#1186;Ң||&#1187;ң||&#1188;Ҥ||&#1189;ҥ||&#1190;Ҧ||&#1191;ҧ||&#1192;Ҩ||&#1193;ҩ||&#1194;Ҫ||&#1195;ҫ||&#1196;Ҭ||&#1197;ҭ||&#1198;Ү||&#1199;ү
|- align="center"
|<code>4B0</code>||&nbsp;||&#1200;Ұ||&#1201;ұ||&#1202;Ҳ||&#1203;ҳ||&#1204;Ҵ||&#1205;ҵ||&#1206;Ҷ||&#1207;ҷ||&#1208;Ҹ||&#1209;ҹ||&#1210;Һ||&#1211;һ||&#1212;Ҽ||&#1213;ҽ||&#1214;Ҿ||&#1215;ҿ
|- align="center"
|<code>4C0</code>||&nbsp;||&#1216;Ӏ||&#1217;Ӂ||&#1218;ӂ||&#1219;Ӄ||&#1220;ӄ||&#1221;Ӆ||&#1222;ӆ||&#1223;Ӈ||&#1224;ӈ||&#1225;Ӊ||&#1226;ӊ||&#1227;Ӌ||&#1228;ӌ||&#1229;Ӎ||&#1230;ӎ||&#1231;ӏ
|- align="center"
|<code>4D0</code>||&nbsp;||&#1232;Ӑ||&#1233;ӑ||&#1234;Ӓ||&#1235;ӓ||&#1236;Ӕ||&#1237;ӕ||&#1238;Ӗ||&#1239;ӗ||&#1240;Ә||&#1241;ә||&#1242;Ӛ||&#1243;ӛ||&#1244;Ӝ||&#1245;ӝ||&#1246;Ӟ||&#1247;ӟ
|- align="center"
|<code>4E0</code>||&nbsp;||&#1248;Ӡ||&#1249;ӡ||&#1250;Ӣ||&#1251;ӣ||&#1252;Ӥ||&#1253;ӥ||&#1254;Ӧ||&#1255;ӧ||&#1256;Ө||&#1257;ө||&#1258;Ӫ||&#1259;ӫ||&#1260;Ӭ||&#1261;ӭ||&#1262;Ӯ||&#1263;ӯ
|- align="center"
|<code>4F0</code>||&nbsp;||&#1264;Ӱ||&#1265;ӱ||&#1266;Ӳ||&#1267;ӳ||&#1268;Ӵ||&#1269;ӵ||&#1270;Ӷ||&#1271;ӷ||&#1272;Ӹ||&#1273;ӹ||&#1274;Ӻ||&#1275;ӻ||&#1276;Ӽ||&#1277;ӽ||&#1278;Ӿ||&#1279;ӿ
|- align="center"
|<code>500</code>||&nbsp;||&#1280;Ԁ||&#1281;ԁ||&#1282;Ԃ||&#1283;ԃ||&#1284;Ԅ||&#1285;ԅ||&#1286;Ԇ||&#1287;ԇ||&#1288;Ԉ||&#1289;ԉ||&#1290;Ԋ||&#1291;ԋ||&#1292;Ԍ||&#1293;ԍ||&#1294;Ԏ||&#1295;ԏ
|- align="center"
|<code>510</code>||&nbsp;||&#1296;Ԑ||&#1297;ԑ||&#1298;Ԓ||&#1299;ԓ||&#1300;Ԕ||&#1301;ԕ||&#1302;Ԗ||&#1303;ԗ||&#1304;Ԙ||&#1305;ԙ||&#1306;Ԛ||&#1307;ԛ||&#1308;Ԝ||&#1309;ԝ||&#1310;Ԟ||&#1311;ԟ
|- align="center"
|<code>520</code>||&nbsp;||&#1312;Ԡ||&#1313;ԡ||&#1314;Ԣ||&#1315;ԣ||&#1316;Ԥ||&#1317;ԥ||&#1318;Ԧ||&#1319;ԧ||&#1320;Ԩ||&#1321;ԩ||&#1322;Ԫ||&#1323;ԫ||&#1324;Ԭ||&#1325;ԭ||&#1326;Ԯ||&#1327;ԯ
|}
 
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/wiki/Ćirilica"