Razlika između verzija stranice "Metafaza (mitoza)"

 

====Prometafaza====

[[Jedro]]va opna (kariomembrana) se raspada na fragmente i razgrađuje. Mikrotubule koje rastu iz centrosoma na polovima (krajevima) vretena prihvaćaju sada jako kondenzovane hromosome. U području centromere, svaka sestrinska hromatida ima posebnu proteinsku strukturu zvanu '''[[kinetohor]]'''. Neke od mikrotubula vretena se vežu za kinetohore, i naglo ih pokreću. Druge mikrotubule vretena stvaraju kontakt sa mikrotubulama suprotnog kraja. Sile koje vrše pokretački proteini povezani sa mikrotubulama vretena pokreću hromosome prema centralnom regionu ćelije. Prometafaza označava neposredni prelaz profazne u metafaznu poziciju hromosoma.

====Metafaza====

U metafazi, [[diobeno vreteno|mitotisko vreteno]] je u potpunosti formirano, sa polovima na suprotnim krajevima ćelije. [[Hromosom]]i zauzimaju položaj u '''ekvatorijalnoj ravni'''. "Putovanje" hromosoma u ekvatorijalnu ravan naziva se '''metakineza''', a završava sa obrazovanjem '''ekvatorijalne ili metafazne ravni''', tj. postavljanjem hromosoma u ekvatorijalnu ravan ćelije. Metafazna ravan je zamišljena ravan koja je na jednakoj udaljenosti od oba pola (kraja) vretena. Kinetohore dvije sestrinske hromatide svakog hromosoma se okreću prema suprotnim polovima vretena. Mikrotubule koje su pričvršćene za posebno određenu hromatidu, dolaze sa jednog pola vretena, a mikrotubule pričvršćene za njenu sestrinsku hromatidu dolaze sa suprotnog pola vretena.<ref>Sofradžija A., Berberović Lj., Hadžiselimović R. (2003): Biologija za 2. razred opće gimnazije: 39-41. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-581-0.</ref>