Razlika između verzija stranice "Dijagnostika"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m clean up, replaced: istorij → historij using AWB |
|||
Red 4:
Dijagnozu postavlja [[ljekar]] na osnovu [[anamneza|anamneze]] - dobivenih podataka o bolesniku i njegovoj bolesti - kao i [[simptom]]a, te rezultata različitih morfoloških i funkcionalnih pretraga.
Najjednostavnije metode pretrage su fizikalne - inspekcija, palpacija, perkusija i askultacija. Nešto složenije su one laboratorijske te one kojima se bolesnik podvrgava pregledu uz pomoć različitih medicinskih aparata.
Razlikovanje različitih bolesti se naziva [[diferencijalna dijagnoza]].
Red 19:
Anamneza ([[Grčki jezik|grč]]. mnesis – sećanje) je ciljani razgovor, kojim lekar iz pacijentovog iskaza saznaje ono što je bitno za postavljanje dijagnoze. Anamneza se sastoji iz:
Anamnesis morbi ([[Latinski jezik|lat]]. morbus – bolest) - zapažanja samog pacijenta od trenutka kada je bolest počela da ga muči do trenutka pregleda ;
Anamnesis familliae (porodična
Anamnesis vitae ([[Latinski jezik|lat]]. vita - život) - sećanje na druge bolesti od kojih je bolesnik bolovao ili eventualno još boluje u životu.
Nekad zbog prirode bolesti nije moguća komunikacija sa bolesnikom (nesvest, malodobnost, duševne bolesti itd), pa se anamneza uzima od trećeg lica (rodbina, staratelj) i tako uzeta anamneza se zove heteroanamneza (grč. heteros - drugi).
| |||