Verzija na dan 1 januar 2015 u 19:30 uredi Yahadzija (razgovor \| doprinosi) Urednici 23.119 edits mNo edit summary ← Starija izmjena		Verzija na dan 1 januar 2015 u 20:59 uredi poništi 5.102.177.181 (razgovor) No edit summary oznaka: vizualno uređivanje Novija izmjena →
Red 1: '''Bioelementi''' ili '''biogeni elementi''' su redovno prisutni u suštinskim komponentama [[život\|živih]] bića, u neorganskom ili [[organ]]skom obliku. Pored [[ugljik]]a, [[kisik]]a i [[vodik]]a, glavne hranjive tvari, od vitalnog značaja, za biljke su i [[azot]], [[fosfor]], [[sumpor]], [[kalij]], [[kalcij ]] i [[magnezij]]. [[Životinja]]ma su, pored ovih glavnih elemenata, u većim količinama također neophodni [[natrij]], [[željezo]] i [[hlor]].<ref>Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.</ref><ref>Alberts B. et al. (1983): Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London, ISBN 0-8240-7283-9.</ref> Živa supstanca sadrži ogroman broj elemenata koji se mogu naći u prirodi. Suglasno njihovom kvantitativnom učešću i ~~znaćaju~~značaju za [[životne funkcije]], samo neki od njih se nazivaju bioelemeniima. Prema njihovoj koncentraciji (%) u [[organizam\|organizmu]], uobičajeno je da se dijele na: makroelemente – 0,040% i više, mikroelemente – do 0,039% Red 8: [[Magnezij]], [[natrij]], [[kalcij]], [[kalij]] i [[hlor]] često se označavaju kao makronutrijenti. Iako u mnogim organizmima oni čine tek oko 0,1% organske materije, neophodni su za centralne [[život]]ne funkcije. Neki bioelementi su neophodni samo za [[~~biljka\|~~biljke]] nekih [[takson]]a. Za ''Chenopodiaceae'' potreban je natrij, za ''Fabaceae'' (koje fiksiraju ~~azot~~dušik svojih simbionata) to je [[kobalt]], za neke [[paprat]]i - [[aluminij]]. Nekim grupama [[životinja]] također su potrebni posebni ~~bio-elemente~~bioelementi. Tako neke vrste ''Radiolaria'' ovise o strukturnog skeletnog elementa [[stroncij]]a. Plaštaši (''Tunicata'') trebaju [[vanadij]]. [[Silicij]] kao drugi najzastupljeniji element u [[Zemlja\|zemljinoj]] kori je potreban za samo nekoliko živih bića, pored radiolarija (zrakaša) posebno je potreman za ''diatomeje'', trave (''Poaceae''), šaš i palme (''Palmaceae''), koje pohranjuju velike količine silicija, što može objasniti tri četvrtine njihovog ukupnog pepela. Pored glavnih sastojaka živih bića treba im i dosta elemenata u malim količinama, pod nazivom ''elementi u tragovima''. Neki autori termin ~~bio-elementi~~bioelementi koriste ~~koristiekao~~kao sinonim za elementi u tragovima, koji su [[metal]]i , često uključeni kao kofaktori u [[enzim]]ima. Udio pojedinih ~~bio-elemenata~~bioelemenata za određene taksone je specifična [[osobina\|karakteristika]] ili je specifičan za određene [[organ]]e i faze rasta. Tako, dok većina biljaka sadrži više [[fosfor]]a nego [[sumpor]]a, kupusnjače (''Brassicaceae'') je mnogo više sumpora . [[Halofita]], kao što neki ''Chenopodiaceae'', ''Brassicaceae'' i ''Apiaceae'' sadrže puno natrija, koji je u druge biljke uključen najčešće samo u tragovima. '''Elementarni saatav [[čovjek\|ljudskog]] [[organizam\|organizma]]'''<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.</ref> {\| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" Red 36: \| align="right" \| 7,0 \|- \| style="background:#f3fff3;" \| [[~~Azot~~Dušik]] \| align="right" \| 3,0 \| align="right" \| 2,1

Razlika između verzija stranice "Bioelement"