Silikagel
Silikagel je amorfni oblik silicij-dioksida SiO2 i ima veoma poroznu strukturu. Dobija se zakiseljavanjem vodenog rastvora natrij silikata. Nastaje želatinozni talog, koji se ispira da se odstrani višak elektrolita i zatim suši da se odstrani voda. Osobine nastalog proizvoda zavise od načina pripreme, ali tipični preparati imaju veličinu pora 2200 – 2600 pm i aktivnu površinu 750 – 800 m2/g. Koristi se kao sredstvo za upijanje vode, katalizator, izolator, u hromatografiji za punjenje kolona, itd. Silikagel može da primi količinu vode veću od 40% svoje mase. Hemijski je inertan i neotrovan.[1]
Sinteza uredi
Dodavanjem kiseline u rastvor natrij-silikata nastaje želatinozni talog, čijom dehidratacijom nastaje silikagel. Ako će se silikagel upotrebljavati kao indikator za sadržaj vlage, dodaje mu se amonij tetrakobaltat(II) ili kobalt(II) hlorid (NH4)2CoCl4. Boja će u tom slučaju biti plava kada je suh, a ružičasta u prisustvu vlage.
Reference uredi
- ^ Greenwood, N. N.; Earnshaw, A. (1997). Chemistry of the Elements, 2nd Edition, Oxford:Butterworth-Heinemann ISBN 0-7506-3365-4
| Commons ima datoteke na temu: Silikagel |