Španske autonomne zajednice

Španske autonomne zajednice (španski: comunidades autónomas) predstavljaju prvi nivo administrativne i političke podjele Španije. Nastale su na osnovu španskog Ustava iz 1978. godine i garantuju određeni nivo autonomnosti za nacije i regije od kojih se sastoji Španija.^[1]^[2]^[3]

Iako se sastoji od autonomnih zajednica, Španija po državnom uređenju nije federacija već prilično decentralizovana^[4] unitarna država.^[1]

Postoji 17 autonomnih zajednica te dva afrička autonomna grada (španski: ciudades autonomas) - Ceuta i Melilla.

Autonomne zajednice imaju široku zakonodavnu i izvršnu autonomiju, vlastiti parlament i regionalnu vladu. Raspodjela ovlasti je različita za svaku autonomnu zajednicu, ovisno o njihovim vlastitim statutima autonomije (španski: estatuto de autonomía). De facto postoji razlika između historijskih regija (nacija) (Baskija, Katalonija, Galicija i Andaluzija) i ostalih. Historijske regije, iako se u Ustavu Španije nigdje pojedinačno ne spominju, imaju uglavnom veći djelokrug; npr. Baskija i Katalonija imaju vlastitu policiju, koja ima široke ovlasti (Ertzaintza u Baskiji i Mossos d'Esquadra u Kataloniji), dok druge zajednice imaju ograničene snage (kao npr. Policía Autonómica Andaluza) ili ih uopće nemaju.

Ustav Španije priznaje i garantira pravo na autonomiju historijskim nacijama i regijama. To se prije svega odnosi na one regije koje su dobila određene povlastice, u neki slučajevima i prije nekoliko vijekova, od strane središnje vlasti. Ta prava se ostvaruju kroz njihove statute autonomije.

Prvobitna namjera nije bila da svi dijelovi Španije postanu autonomne zajednice, nego da se samo historijskim nacijama prizna to pravo. Međutim, dok se pripremao ustav, izbile su demonstracije stanovnika Andaluzije, koji su željeli svoje pravo na autonomiju, te je 4. decembra 1977. na ulice Andaluzije izišlo gotovo milion i po ljudi. To je dovelo do ubacivanja dva člana u konačni tekst Ustava iz 1978, član 143, koji daje mogućnost svim regijama da postanu autonomne zajednice (Ustav kaže da se provincije koje međusobno graniče i koje imaju zajedničke historijske, kulturne i privredne veze, mogu se konstituirati kao autonomna zajednica, radi vršenja svog prava na autonomiju), s izvjesnim stepenom ograničenog prijenosa ovlasti, i člana 151, koji utvrđuje postupak za preuzimanje većih ovlasti od države.

Član 151. španskog Ustava automatski uključuje historijske nacije, koje su uživale autonomiju za vrijeme Druge španske republike, a koju su na osnovu Ustava iz 1931. imale Baskija, Katalonija i Galicija, sve dok Španski građanski rat nije srušio taj eksperiment. Ipak, ovaj član također nudi mogućnost drugim regijama da postignu isti stepen autonomije, ako tako bude odlučeno na referendumu.

Statut autonomije za Andaluziju izradio je Blass Infante, te ga je parlament izglasao u junu 1936. i trebao je biti odobren na referendumu u septembru iste godine. Međutim, početak građanskog rata u julu, ubistvo Infantea od strane Francovih pobunjenika iste godine, označio je kraj autonomaškog projekta za Andaluziju.

Zbog toga Andaluzija nije nikad bila priznata kao historijska nacija u Ustavu iz 1978. To je bio uzrok velike srdžbe koja je dovela do velike kampanje u Andaluziji, a koja je rezultirala uspješnim referendumom 28. februara 1980. Međutim, Andaluzija je morala pričekati još dvije godine, nakon brojnih političkih previranja i neispunjenih obećanja, da se pridruži Baskiji, Kataloniji i Galiciji, u dobijanju većeg stepena autonomije.

Otad i ostale autonomne zajednice žele postići veći stepen autonomije, kao i prethodne (ali prema postupku previđenim članom 143. Ustava, "autonomija na sporoj traci").

Autonomne zajednice i provincije uredi

Spisak autonomnih zajednica, njihovih glavnih gradova, provincija na koje se dijele i njihovih glavnih gradova:

Autonomna zajednica	Glavni grad	Provincija	Glavni grad
Andaluzija šp. Andalucía	Sevilla	Almería	Almería
		Cádiz	Cádiz
		Córdoba	Córdoba
		Granada	Granada
		Huelva	Huelva
		Jaén	Jaén
		Málaga	Málaga
		Sevilla	Sevilla
Aragón šp. Aragón	Zaragoza	Huesca	Huesca
		Teruel	Teruel
		Zaragoza	Zaragoza
Kneževina Asturija šp. Principado de Asturias as. Asturies	Oviedo	Asturias as. Asturies	Oviedo
Balearska ostrva šp. Islas Baleares kat. Illes Balears	Palma de Mallorca	Islas Baleares kat. Illes Balears	Palma de Mallorca
Baskija ili Euskadi šp. País Vasco ili Euskadi eu. Euskadi	Vitoria-Gasteiz	Álava eu. Araba	Vitoria-Gasteiz
		Guipúzcoa eu. Gipuzkoa	San Sebastián
		Vizcaya eu. Bizkaia	Bilbao
Kanarska ostrva šp. Islas Canarias	Santa Cruz de Tenerife i Las Palmas de Gran Canaria	Santa Cruz de Tenerife	Santa Cruz de Tenerife
Kanarska ostrva šp. Islas Canarias	Santa Cruz de Tenerife i Las Palmas de Gran Canaria	Las Palmas	Las Palmas de Gran Canaria
Kantabrija šp. Cantabria	Santander	Cantabria	Santander
Katalonija šp. Cataluña kat. Catalunya	Barcelona	Barcelona	Barcelona
		Gerona kat. Girona	Gerona
		Lérida kat. Lleida	Lérida
		Tarragona	Tarragona
Kastilja-La Mancha šp. Castilla-La Mancha	Toledo	Albacete	Albacete
		Ciudad Real	Ciudad Real
		Cuenca	Cuenca
		Guadalajara	Guadalajara
		Toledo	Toledo
Kastilja i León šp. Castilla y León	Valladolid	Ávila	Ávila
		Burgos	Burgos
		León	León
		Palencia	Palencia
		Salamanca	Salamanca
		Segovia	Segovia
		Soria	Soria
		Valladolid	Valladolid
		Zamora	Zamora
Ekstremadura šp. Extremadura	Mérida	Badajoz	Badajoz
Ekstremadura šp. Extremadura	Mérida	Cáceres	Cáceres
Galicija šp. Galica gal. Galiza ili Galicia	Santiago de Compostela	La Coruña gal. A Coruña	La Coruña
		Lugo	Lugo
		Orense gal. Ourense	Orense
		Pontevedra	Pontevedra
La Rioja	Logroño	La Rioja	Logroño
Zajednica Madrida šp. Comunidad de Madrid	Madrid	Madrid	Madrid
Regija Murcia šp. Región de Murcia	Murcia	Murcia	Murcia
Navara eu. Nafarroa	Pamplona	Navarra eu. Nafarroa	Pamplona
Valensijska Zajednica šp. Comunidad Valenciana vl. Comunitat Valenciana	Valencia	Alicante vl. Alacant	Alicante
		Castellón vl. Castelló	Castellón de la Plana
		Valencia vl. València	Valencia

Autonomni gradovi uredi

Dva su autonomna grada u Africi:

Zastava	Autonomni grad
	Ceuta
	Melilla

Područja suverenosti uredi

Pet je područja suverenosti (špan. plazas de soberanía) u blizini Maroka, pod direktnom španskom upravom. Termin područje suverenosti se historijski dodjeljivao (19. i 20. vijek) španskim posjedima u sjevernoj Africi, a koji nisu spadali pod španski protektorat u Maroku.

Karta španskih gradova i otoka u Africi

Područja suverenosti dijele se na velika i mala. Velika su:

Ceuta i Melilla, koje imaju status autonomnog grada, status između općine i autonomne zajednice (npr. ne mogu donositi autonomne zakone)

Mala područja suverenosti jesu:

Treba spomenuti da su, kao dio Španije, područja suverenosti i dio Evropske unije.

Također pogledajte uredi

Spisak španskih autonomnih zajednica po površini

Reference uredi

^ ^a ^b "Organización territorial. El Estado de las Autonomías" (PDF). Recursos Educativos. Instituto Nacional de Tecnologías Educativas y de Formación del Profesorado. Ministerio de Eduación, Cultura y Deporte. Pristupljeno 19. 10. 2012.
^ Article 2. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título Preliminar". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29. 9. 2012.
^ Article 143. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título VIII. De la Organización Territorial del Estado". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29. 9. 2012.
^ Bacigalupo Sagesse, Mariano (juni 2005). "Sinópsis artículo 145". Constitución española (con sinópsis). Congress of the Deputies. Pristupljeno 28. 1. 2012.

[eso-1] "Organización territorial. El Estado de las Autonomías" (PDF). Recursos Educativos. Instituto Nacional de Tecnologías Educativas y de Formación del Profesorado. Ministerio de Eduación, Cultura y Deporte. Pristupljeno 19. 10. 2012.

[art2-2] Article 2. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título Preliminar". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29. 9. 2012.

[art143-3] Article 143. Cortes Generales (Spanish Parliament) (1978). "Título VIII. De la Organización Territorial del Estado". Spanish Constitution of 1978. Pristupljeno 29. 9. 2012.

[sinopsis145-4] Bacigalupo Sagesse, Mariano (juni 2005). "Sinópsis artículo 145". Constitución española (con sinópsis). Congress of the Deputies. Pristupljeno 28. 1. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]